Kontradiktornostima do savršenog pojašnjenja očiglednog
Urednica Insajdera Brankica Stanković postala je kliše. Na redu su neka nova lica, sa svežijim pričama. Dobro poznati zapleti, doduše, i dalje su na ceni. Sa raspletima smo postali progresivniji, za bar „oktavu više“ od krimića.
Jedno takvo lice dolazi nam iz Bele Crkve. Trenutno najpoznatije srpsko pero, Olja Bećković nad Oljama Bećković, novinar Stefan Cvetković glavna je tema u Srbiji u proteklih nedelju dana. I novinarima. I vlastima. I građanima. I policiji. I tužilaštvu.
I, možda, dobar spin pred nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. Tim pre kad se uzme u obzir da je radio na rasvetljavanju ubistva Olivera Ivanovića. Budimo decidni – svaka roba nađe svoga kupca. Pogotovo u Srbiji. Gde se uputstvo čita kada se proizvod pokvari.
U vreme nastanka ovih redova, uveliko je počela vanredna sednica zatvorena za javnost, na kojoj će se razmatrati slučaj novokrunisanog srpskog Pulicera ili, pak, asistenta u nekoj od mnogobrojnih ordinacija spin doktora. Radna grupa za zaštitu novinara, satkana od velike zabrinutosti, predstavnika Republičkog javnog tužilaštva, policije i novinarskih udruženja, ali i predstavnika OEBS-a, preuzela je breme rešavanja ovog problema.
Problema koji se može opisati onom narodnom, prostodušnom, ali bolno istinitom – ne zna se ni ko pije, ni ko plaća, jer je čitav slučaj Cvetković, previše „rascvetan“ – gde svaka latica vodi svoju političicu.
Prema izjavi koju je dao policiji, Cvetkovića je13. juna uvečernjim časovima iz njegovog auta na silu izvuklo više nepoznatih osoba i naredilo da uđe u drugo vozilo kojim ga odvoze na nepoznatu lokaciju u Beloj Crkvi, gde je zadržan sve do 15. juna. Na prvi pogled, jedna dobra krimi priča iz pera Vilijama Hjorstberga, a bogami i na drugi. Onda dolaze kapuljače, telefoni, podizanje kape, pretnje ubistvom. Ma ludilo.
Sve kasnije izjave i njegova konferencija za medije obliluju nejasnoćama i kondradiktornostima, na kojima se ne bi trebalo previše zadržavati – budući da je svaki delić tih medijskih pojavljivanja priča za sebe iz koje se vidi suština.
Kontrast je još vidljiviji ako se Cvetkovićevo obraćanje uporedi sa onim predsednika Vučića. A poslednji ekser u ovaj sanduk jeste izjava Cvetkovića da postoji još jedan detalj o kojem neće još uvek da priča, a veoma je bitan. U svakodnevnim situacijama, kada neko započne da govori o nečemu, pa se ujede za jezik – obično mu se sugeriše da nastavi „sa obrokom“. U ovom slučaju, šta god da je bio uzrok otkrivanja činjenice da postoji nešto neotkriveno – sluti na veliko spinovanje.
Međutim, ono što ovom slučaju daje, kulinari bi rekli – šmek, jeste odnos Cvetkovića i vlasti. Takođe pun nelogičnosti. A i kad su pa to novinari i vlasti bili u odnosu koji nije nelogičan.
Čitava situacija bila je dobar povod da se napravi mala retrospektiva Cvetkovićevog lika i dela, za šta su se dobrano potrudili korisnici društvenih mreža.
Na snimku koji je pre nekoliko dana osvanuo na tviteru jasno se vidi kako Cvetkovićeva pitanja na konferenciji u Vladi Republike Srbije žuljaju tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, ali i to kako Cvetković, sav okuražen, ne mari za to. Te je hteo da sazna da li je tačno da Vučić stoji iza organizovane grupe za krađu predsedničkih izbora 2017, pozivajući se na svedoka, funkcionera SNS-a iz Bele Crkve. Vučić je pedantno, u dobro poznatom odnosu prema novinarima – demantovao ovakve navode. Novinari su verovatno bili začuđeni odakle Cvetkoviću smelosti da postavi ovakvo pitanje.
Tek, takođe pre nekoliko dana, na fejsbuku osvanjuju fotografije Stefana Cvetkovića sa, redom: Anom Brnabić, Ministrom Branislavom Nedimovićem i Goranom Vesićem. Svi su bili nasmejani i, čini se, zadovoljni.
Zbilja jedna veoma čudna putanja. Najpre novinar postavlja pitanje koje je suprotno onim na koja smo navikli (zli jezici bi rekli naručenim), posle toga se fotografiše sa poslušnima čoveku čije je strpljenje iskušavao, da bi na kraju bio otet u veoma čudnim okolnostima.I, posle svega, dobio prijavu od policije. Zbog toga što je na svojoj konferenciji, vele policajci, izneo niz laži.
Poštovani službenici iz policije, da li imate informaciju da je sa saopštenjem o otmici i pronalasku Cvetkovića izašao lično predsednik države? Da nije bilo lažne prijave? Ili čak i ako jeste, ako je sve ovo win-win kombinacija između Cvetkovića i vlasti, zar ne mislite da biste bili za nijansu konzistentniji da ste priču nastavili istom trasom od početka do kraja?
Ovako ste nas uverili u nekoliko stvari: da mislite da su građani glupi, da mislite da su svi novinari potkupljivi, da mislite da se ovde sve vrlo brzo zaboravlja i da možete tako u nedogled. Što delimično i jeste tačno. Zato to i radite.
A Cvetkoviću preporučujemo da, pre nego što sa kapama i telefonima krene put, kako je rekao, ambasada Rusije ili Nemačke – spusti loptu. Serija previše laka da bi bila još nesvarena.
Pretpostavimo da je ucenjen ili uplašen zbog pretnji ili čega god slično, dovoljno je da se trenutno ne pojavljuje u javnosti. Juče je rekao da je odlučio da govori pred kamerama zbog velikog interesovanja javnosti. Danas se verovatno kaje zbog toga. Jer bi bilo lakše i njemu. A, bogami, i vlastima.
Čitava jedna farsa gde je režiser zakazao.
Ako mene pitate.
Ali, ko sam ja da o tome pričam.
Autor: Stefan Petrović
O autoru: Student treće godine novinarskog smera na Fakultetu političkih nauka sa interesovanjem za izučavanje međunarodnih odnosa. Autor tekstova u dnevnom listu „Danas“ i na portalima. I kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je počelo. Mišljenja da je od „sigurnog“ partijskog uhlebljenja poželjnije kritičko, slobodno i pluralističko društvo. Interesovanja: unutrašnja politika, spoljna politika, socijalna politika. Neprevaziđene teme: demokratija, tranzicija, egzistencija, izbori, nezadovoljstvo, (ne)poštovanje prava, raskorak između proklamovanog i (ne)učinjenog, sloboda, jednakost, otvorenost društva… Pravi derbi predstavlja drugi krug predsedničkih izbora. Studenti FPN-a najpre se školuju da postanu politikolozi. Političari su nešto drugo. Skoro izrodi…
