Ratni period karakteriše, između ostalog, razaranje kulturnih i verskih građevina, istorijskih lokaliteta u svrhu progona određene etničke zajednice sa okupirane teritorije. Iako prostor bivše Jugoslavije danas nije u ratu, kulturna devastacija se i dalje nastavlja, doduše na malo drugačiji način. Umesto progona etničkih zajednica imamo progon svesti o kulturnom nasleđu i njegovom značaju. Pod izgovorom da se radi o “uspešnoj valorizaciji”, ulažu se ogromne svote novca u luksuzne hotele, spa centre, pored starih zgrada istorijske vrednosti se podižu staklenici, tako da imamo situaciju gde se skrnavi ono što bi trebalo da se ili čuva, ili obnovi u skladu sa propisima. Ovakvo stanje može odgovarati samo onima koje s vremena na vreme zasvrbi i ovako dovoljno dubok džep i koji na ovaj način uspešno kapitalizuju nad kulturnim dobrima. Crna Gora je, pogotovo poslednjih dana, ubedljiv regionalni lider u tome.
Prema pisanju Portala Analitika, elaboratom rađenom za Budvu samo na zidinama i u Starom gradu evidentirano je preko hiljadu devastacija na zakonom zaštićenom kulturnom dobru. Problem takođe leži i u strukturi i sadržaju Starog grada usled arhitektonskog i konzervatorskog preoblikovanja autentične arhitekture i srednjevekovne urbane osnove grada, najviše u korist ugostiteljskih potreba. Kada na to dodamo nekontrolisano nicanje “modernih” građevina (hotela, kockarnica i spa objekata) na tako malom prostoru, imamo primer kako turistička destinacija ne bi trebalo da izgleda. Takozvana “crnogorska turistička metropola” još uvek drži titulu metropole devastiranog kulturnog dobra, mada se poslednjih godina ovaj virus proširio i na Bokokotorski zaliv.
Pre par nedelja se na društvenim mrežama pojavila fotografija na kojoj se jasno vide demontiran deo bedema i obimni zemljani radovi unutar utvrđenja Mamula (nekadašnji austrougarski zatvor i koncentracioni logor) na ostrvu Lastavica u bafer zoni Boke. Kako prenosi Radio Jadran, globalni lider u razvoju integrisanih turističkih destinacija – “Orascom Development Holding” – planira da obnovi ostrvo i tvrđavu Mamula navodno poštujući pejzaž i arhitekturu, što podrazumeva hotel i spa centar visoke klase sa 34 sobe, memorijalnim muzejom, četiri ugostiteljska objekta, prodavnicom, bazenima i klubom za vodene sportove na nemotorni pogon. Zahvaljujući prethodnom iskustvu, može se pretpostaviti da se radi o još jednom projektu kulturne devastacije radi luksuznih ugostiteljskih objekata, kao i o degradaciji kulturne zaostavštine Boke Kotorske. Ovako “originalan” projekat restauracije je aminovala i poseta ministra kulture Aleksandra Bogdanovića kompanijama “OHM Mamula” i “Luštica Development”, što dalje dovodi u pitanje samu kompetentnost nadležnih organa za očuvanje kulturnog nasleđa Crne Gore. Nemogućnost kontrolisanja terenskih radova, preterana urbanizacija i uništavanje pejzaža su već jednom doveli u pitanje status Kotora na listi UNESCO svetske baštine, čija je rezultirajuća ugroženost bila potvrđena na zasedanju Komiteta za svetsku baštinu u Dohi 2014. godine. Kako najnovije preporuke u Izveštaju o stanju prirodnog i kulturno-istorijskog područja Kotora ( gde se od strane stručnjaka UNESCO-a i ICOMOS-a preporučuje oprezno upravljanje i bafer zonom) očigledno nisu ispoštovane, reakcija Crnogorske nacionalne komisije za UNESCO nije izostala. U izveštaju inspektora za kulturna dobra, prosleđenom Upravi za zaštitu kulturnih dobara, navodi se da je naloženo kompaniji “OHM Mamula” da obustavi radove do dobijanja saglasnosti na konzervatorski projekat.
Nedoraslost države da se brine o sopstvenom kulturnom nasleđu i postepen gubitak prednosti i univerzalne vrednosti koje Kotor i Boka Kotorska generalno imaju na Jadranu, ogleda se upravo u ovako izraženoj nemarnosti prema sopstvenoj kulturi, istoriji i njihovom nepoštovanju. Pošto je i dalje aktuelno upoređivanje sa zemljama regiona, ne bi bilo loše baciti pogled na, na primer, komšijsko, hrvatsko dvorište, gde se paralelno sa crnogorskim karambolom odvija obnova tvrđave Prevlaka u muzej austrougarske ratne mornarice. Projekat je pokrenulo Društvo prijatelja dubrovačke starine, uz podršku Vlade Republike Hrvatske i svih nadležnih resora od Ministarstva kulture do Ministarstva upravljanja državnom imovinom. Prema rečima predsednika Društva, Nika Kapetanića, obezbeđeni su svi neophodni konzervatorski uslovi.
Crna Gora će, sa druge strane, biti još mnogo puta vraćena po “još jedan papir” od strane UNESCO-a i ređati opomenu za opomenom u već kritičnoj situaciji i riziku od nestajanja sa liste svetske baštine, što bi proizvelo nepovoljne posledice po državu. U trci za prestižom u turizmu uveliko su načinjene štete koje su prošle nekažnjeno, a prolaziće dokle god se među nekompetentnima veruje da se zlatne koke turizma prave isključivo na temeljima devastirane istorije i prirode.
Autorka: Irina Koprivica
O autorki: studentkinja završne godine na FPN u Podgorici; freelancer i autorka u internacionalnom časopisu “Youth Time”, provela semestar na Univerzitetu Jagelonski u Krakovu, nekadašnji HR koordinator u Crnogorskom udruženju studenata političkih nauka – MAPSS
