Ne znam za vas, ali meni je sloboda važna. Sloboda da živim svoj život onako kako želim dok u isto vreme ne ugrožavam nikog. Ljude koji razmišljaju kao ja nazivaju svakako, i terminologije ne fali. To sad nije previše važno i želim govoriti o jednoj posebnoj slobodi. Sloboda koju smatram za fundamentalnu jeste sloboda misli koja kada iz uma na bilo koji način bude izražena predstavlja slobodu govora. Ukoliko niste autokrata, slobodu govora biste morali da branite uvek i svuda! Bez izgovora!
Svedoci smo da je sloboda govora u poslednje vreme ugrožena jer morate paziti kad, kako, šta i kome ćete reći bez da budete nazivani rasistom, nacistom, fašistom, seksistom i ostalo.
Prvo jedan ekskurs jer naravno, moramo razlikovati slobodu govora od govora mržnje. Razlika je u tome da govor mržnje direktno poziva na neki oblik nasilja nad grupom koja je tim govorom targetirana. Pa tako govor mržnje jeste „Ubij pedera.“ dok sama reč „peder“ se ne može shvatiti kao oblik govora mržnje. Uzeo sam najklasičniji mogući primer da bih privukao vašu pažnju. Nazivi koji se koriste za određene manjinske grupe će uvek biti diskriminatorni.
Za mene je podjednako diskriminatorno reći za nekog da je peder, gej, pripadnik LGBT populacije. Zašto? Zato što tu osobu posmatramo samo kroz njegovu seksualnu orjentaciju a ne kroz njegovu/njenu suštinu kao ljudskog bića. Ukoliko bi odjednom ta osoba promenila svoju seksualnu orjentaciju da li bi prestala da postoji? Naravno da ne. Da li postoji razlika između „Ubij pedera!“ i „Ubij homoseksualca!“? Ne bih rekao. Ili razlika između „Prebijte ciganina.“ i „Prebijte roma.“ Opet je odgovor ne.
Ako slobodu govora ograničavamo tako da ne koristimo izraze koje nekog mogu da uvrede, onda je najbolje da celo čovečanstvo ućuti, zauvek. Uvreda je individualna stvar, da li će se neko uvrediti i čime će se tačno uvrediti mi ne možemo da znamo. Ne možemo poreći da postoje termini i fraze koje su opšte poznate kao uvredljive, ali ako počnemo da zabranjujemo sve što nekog može da uvedi, niko ne može da nam garantuje da jednog dana i reči poput flaša, sunce, drvo neće uvrediti nekog. Isto tako, to što ćemo jedan izraz zameniti nekim drugim neće kao gumicom obrisati diskriminaciju i ekspresno popaviti položaj te ugrožene grupe.
Sloboda govora predstavlja i to da možete svoje ideje da iznosite javno. Uz to morate biti svesni dve stvari koje sa sobom nosi ova sloboda. Prva je da morate stati iza toga što ste rekli i da podnesete sve eventualne posledice toga što ste rekli. Vaše misli javno izražene mogu imati uticaj na nekog. U zavisnosti od toga šta, kako i kome ste rekli te reči mogu doneti mnogo dobra, ali i mnogo zla. Pod tim ne mislim na zlo govora mržnje. Između ostalog put do pakla popločan je najboljim namerama. Kako ćete vi da definišete jednu situaciju sad, može uticati na to da ta situacija kasnije stvarno tako izgleda iako iz prva nije. Toga morate biti svesni svaki put kada imate nešto da kažete.
Druga je da ćete pretpreti kritiku, možda pozitivnu, možda negativnu, najčešće mešavinu te dve. To je normalno i to je dobro. Što više kritika dobijete, znači da je ono što ste rekli privuklo više pažnje i da su ljudi uložili određeno vreme da čuju ono što ste imali da kažete. Ukoliko te kritike lepo saslušate razdvojićete osnovane od neosnovanih kritika i one osnovane iskoristiti da unapredite svoje razmišljanje. Ukoliko ne možete ili ne želite da se nosite sa negativnom kritikom, najbolje je da ništa ni ne govorite.
Nemate pravo da ikome oduzmete slobodu govora samo zato što ne deli iste ideje kao i vi. Skoro su mi bile upućene pretnje i uvrede samo zato što se ne slažem sa stavovima drugih ljudi i prosto mi je neverovatno da zbog običnog neslaganja neko u 21. veku može da vam preti. Dogmatizam je trebalo da ode na smetlište istorije i to bez mogućnosti da se ikad vrati. Pored toga, to što se vama ne dopada komentar druge osobe ne može da vam garantuje da sledeći put nekome neće da se dopadne ono što vi imate da kažete. Onda će ta osoba tražiti ukidanje slobode govora vama. Tada će vam biti žao što ste druge sprečavali da kažu šta imaju, ali će biti prekasno.
Sloboda govora je izuzetno važna ne samo na individualnom planu, da svaka osoba ima pravo da kaže šta misli. Ona je izuzetno važna iz sistemskih razloga. Demokratija u kojoj navodno živimo i za koju se svakodnevno borimo počiva na tome. Kultura dijaloga je ono što nedostaje srpskoj političkoj kulturi. Sve dok ne budemo izgradili kulturu dijaloga, nećemo izgraditi demokratiju.
Demokratija nije samo povremeno glasanje i usvajanje stavova većine. Izuzetno je bitan i dijalog koji podrazumeva da ljudi mogu slobodno između sebe da razmenjuju svoje misli i ideje i da ih kroz konstruktivnu kritiku unapređuju sve dok ne dođu do najboljeg mogućeg rešenja. Ako dijalog ne postoji onda imamo demokratiju samo nominalno kao što je zvanično ime Severne Koreje „Demokratska Narodna Republika Koreja“.
Ukoliko želite slobodu za sebe, morate je želeti i za druge. Poštovanje slobode drugih je najbolji garant da će i vaša sloboda biti poštovana. Setite se toga svaki put kada poželite da nekome zabranite da kaže ono što želi.
Autor: Vuk Dinić
O autoru: Student sociologije Filozofskog fakulteta u Nišu. Član organizacije AEGEE.