Ovih dana srpske društvene mreže potresla je jedna čudna afera. Na Tviteru su osvanuli snimci Instagram storija koje je postavio Miša Vacić, predstavnik Srpske desnice i samoproklamovani čuvar srpskog ognjišta i tradicije. Za razliku od uobičajenog ismevanja javnih nastupa ovog navodnog patriote, stvar je ovaj put daleko ozbiljnija.
Instagram objave Miše Vacića odnosile su se na njegovu posetu Medveđi, gde se održavaju lokalni izbori. Iz nekog razloga deo predizbornih aktivnosti podrazumevala je i poseta lokalnoj kancelariji Crvenog krsta, a na Vacićevom Instagram nalogu mogli smo da vidimo kako on prelistava spiskove korisnika javne kuhinje i drugih oblika socijalne pomoći koju omogućava Crveni krst. Iz razgovora sa zaposlenima konstatuje se da je Crveni Krst „ozbiljna konkurencija”. Mediji su ubrzo preneli izvinjenje Crvenog krsta iz Medveđe, ali i objašnjenje Miše Vacića po kome su komentari bili satirični osvrt na našu „tužnu realnost“ – veliki broj korisnika socijalne pomoći. Iz istih izvora saznajemo i da se tokom predizborne kampanje pauziraju aktivnosti Crvenog krsta. Ostaje nerazjašnjeno ko će onda obezbediti korisnicima javne kuhinje redovne obroke, da li se privremena obustava rada uopšte odnosi na to kao i da li će „lanč pakete“ u tom slučaju obezbediti neko drugi.
Naša „tužna realnost“ nam ne ostavlja previše prostora za sumnju da će korisnici javne kuhinje i u okolnostima suspendovanih aktivnosti lokalne kancelarije Crvenog krsta dobiti svoje obroke. Najugroženiji građani ove države tako postaju najsigurniji glasovi. Širom srpskih gradova ljudi „ne talasaju“ u strahu da ne bi ostali bez posla i primanja, a ne bez možda i jedinog obroka u toku dana.
Cela ova „afera“, slična drugima na koje smo nažalost navikli, razotkriva nam mehanizam autokratskog režima pod kojim živimo. U svojoj osnovi on je jednostavno uspostavljanje kontrole nad privredom i disciplinovanje kroz tu kontrolu. Stvari su jednostavne baš poput Instagram storija – neposlušni neće ni jesti, a poslušni mogu da računaju na lanč paket i moguće neki dodatni paket osnovnih namirnica.
Još jednom se dokazuje tačnom pretpostavka vladanja kroz siromaštvo, a ovaj manevar se u Srbiji ponovo prodaje pod velom patriotskih i nacionalističkih parola. Dakle, ne samo što možete da ostanete bez posla ili obroka, već ste i izdajica srpskih interesa i nacionalnog identiteta.
Sličan oblik discipline uspostavljali su kroz istoriju mnogi, ali i robovlasnici. Robovi koji su bili kućna posluga imali su poseban tretman i odnos sa vlasnicima. Imali su bolju garderobu, hranu i smeštaj, a u odnosu na težak fizički rad u polju, ovi „kućni crnci“ obavljali su kućne poslove. Iako robovi, živeli su bolje od ostalih. U čuvenom Tarantinovom filmu – Djangova osveta, nalazeći dokaze u opskurnoj tada popularnoj pseudonaučnoj disciplini – frenologiji, DiKapriov lik – m‘sje Kendi, obrazloženje nalazi u strukturi lobanje crnaca.
Danas u Srbiji mogu da budu zadovoljni samo „kućni crnci“, odnosno oni koji profitiraju od ovakvog režima i čiji profit se kreće na skali od sigurnog i redovno plaćenog fiktivnog posla, pa do unosnih poslovnih dogovora sa vlastima. Ne postoji nikakva struktura lobanje koja ove odnose objašnjava bolje. Reč je, jednostavno, o surovoj koaliciji interesne grupe koja svoj legitimitet crpi iz vladanja nad i u siromaštvu. Jedini interes ove grupe je da se na spiskovima narodne kuhinje nalazi što veći broj građana Srbije. Glasovi ovih ljudi su najisplativiji.
Opozicija koja naseda na teme koje pokreće vladajuća garnitura, ili je naivna ili kooperativna. Osvrt na robovlasnike iskoristiću da ovaj tekst završim poznatom frazom ignorisanja očiglednog i velikog problema. Bavljenje nametnutim temama znači ignorisanje „slona u sobi“. Dok kućni crnci to sebi možda i mogu da dozvole, građani sa druge strane, sve više nalik robovima u polju, nemaju taj luksuz.
Tekst je prvobitno objavljen na sajtu dnevnog lista Danas.
Autorka: Milena Marić
O autorki: Master sociolog i preduzetnica. Zainteresovana za Balkan i socio-ekonomske odnose na njemu.