“Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoj gospodar.”
Meri Šeli, Frankenštajn
Iako su mladalačke ambicije često veoma visoke, možemo da pretpostavimo da su čak i najsmeliji snovi jedva punoletne Meri Šeli dok je pisala svoj prvi roman “Frankenštajn” prevaziđene. Ime Meri Šeli upisano je u istoriju svetske književnosti zlatnim slovima, a njen prvi roman je već dva veka u umovima generacija ljudi. Tajna uspeha ovog prvog SF-horor romana, ekranizovanog bezbroj puta, leži u njegovoj iskrenosti. Meri Šeli je napisala nešto što je osobina nerazdvojiva od čoveka poput uspravnog hoda – ljudski strah od novog, a nauka i njena dostignuća to često jesu. Kad se strahovalo da će dostupnost knjiga i opismenjavanje smanjiti naše sposobnosti pamćenja i govora, da će nam razboj uništiti privredu, da su mikrotalasne rerne kancerogene ili da 5G tehnologija utiče na naš imunitet, strahovalo se od onoga o čemu je pisala Meri Šeli. Motivi naučnika su možda dobri, ali rezultat njihovog rada može da bude život poklonjen usamljenom osvetoljubivom monstrumu. To što se strah od naučno-tehnološkog razvoja nikada u istoriji nije ispostavio opravdanim, naprotiv – svaki je podrazumevao skok u kvalitetu života svakoga od nas, za tehnopesimiste ne znači da jednom neće doći sudnji dan ljudskog igranja sa tehnologijom.
Kada je razvoj štampe omogućio dostupnost literature, javila se zabrinutost da će to uticati na naše sposobnosti pamćenja i uništiti usmena predanja. Svakako, običaji pričanja priča, uz vatru ili bez nje, promenili su svoj oblik, ali nisu izumrli do danas. Opismenjavanje nam je vremenom otkrilo nove svetove, a danas se ne sumnja u to da čitanje, ne samo u detinjstvu, povećava naš vokabular, utiče na to kako govorimo, čak i kako razumevamo svet oko sebe. Od pojave masovne štampe, znanje je sve manje rezervisano za malu grupu odabranih, a sve dostupnije svim ostalima. Pisana reč, a ne usmena predanja, omogućila su akumulaciju naučnih saznanja i posledično nova otkrića. Bile su potrebne decenije i nebrojene lične žrtve da bi se najpre uspostavila, pa razvila lingvistika iz koje će se u novom krugu mučnih decenija početkom prošlog veka ona spojiti sa matematikom i otkriti kôd.
“Ne postoji ništa moćnije od ideje čije je vreme stiglo”
Viktor Igo
I najlošiji naučnik na svetu dobro zna da pred pitanjima koja ga muče ne stoji sam. Rešiva ili ne, to su pitanja koja su vekovima mučila generacije i na koje su mnogi već pokušali da odgovore. Pravilo je, i razumljivo sa aspekta psihologije – arogancija je najčešće posledica neznanja. Do otkrića se možda dolazi slučajno, ali iza svakog stoje neoborive zakonitosti. Neke od tih zakonitosti, poput gravitacije ili poput drugih fizičkih ograničenja, prevazilazimo upravo tehnologijom. Iz sociološkog ugla, tehnološke revolucije imaju jednu neprijatnu crtu, ubrzavaju vreme. U istorijskim periodima tehnoloških skokova generacije roditelja ostaju izvan i bez mogućnosti da se razumeju sa svojim potomcima. Ne postoji analogija od pre 30 godina koja bi bila upotrebljiva da se objasne internet i mobilni telefoni. Pre 30 godina, masovno se jednostavno nije komuniciralo na način na koji mi komuniciramo danas. Isto kao što ‘80ih, kad je mikrotalasna rerna postala masovno dostupna, nije postojala analogija kojom bi se podgrevanje ili otapanje zamrznute hrane uporedilo sa onim što je bilo pre. U ovom nerazumevanju je tajna najnovijeg napada tehnofobije – straha od 5G mreže.
Kako javlja BBC, samo tokom Uskrsa u Britaniji se dogodilo novih 20 napada na predajnike mobilne telefonije, ali ovi napadi nisu rezervisani samo za Veliku Britaniju. Zahvaljujući internetu – setimo se, tehnološkom dostignuću koje od naše dece pravi zombije i preko kojeg smo nadzirani, svetom su se, brže od koronavirusa, proširile teorije o štetnim uticajima 5G mreže. Peta generacija mreže za bežičnu komunikaciju trenutno se postavlja širom planete. Ideja da su mobilni telefoni štetni, ne zbog sadržaja, već zbog tehničkih karakteristika, da “zrače” i slično, nije nova, ali je faza u kojoj se širom sveta manje ili više organizovano ruše predajnici, nova. Čini se da je stručna javnost propustila više od jedne prilike da adekvatno informiše ljude i time spreči novi talas tehnofobije. Centar za anti-autoritarne studije je zbog toga kontaktirao Ivana Foteva, naučnog saradnika na Helmholc centru u Drezdenu i doktoranta fizike na Tehničkom univerzitetu u Drezdenu, sa nekoliko pitanja.
Koja je razlika između jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja?
Ivan: Jonizujuće zračenje je zračenje koje čine čestice dovoljno velike energije da mogu da otkidaju elektrone atoma ili molekula sredine kroz koju se prostiru. Atomi ili molekuli bez jednog ili više elektrona nisu više eketroneutralni i zovu se joni, te otuda i naziv – jonizujuće. Zračenje mogu činiti masene čestice, kao što su elektroni, joni, atomi. Ukoliko se radi o elektromagnetnom zračenju, te čestice se zovu fotoni i nemaju masu. Elektromagnetno zračenje, čiji fotoni imaju veće energije i pripadaju delu spektra od gama, preko X zraka do dela UV spektra je jonizujuće. Nejonizujuće elektromagnetno zračenje čine vidljiva svetlost, infracreno zračenje i radio talasi. Sve dosadašnje mobilne mreže, pa i 5G, koriste radio talase.
Gde se koristi jedno, a gde drugo?
Ivan: Nejonizujuće elektromagnetno zračenje ima bezbroj primena. Trivijalan primer je vidljiva svetlost čiji izvor su sijalica ili sveća. Radio talasi se, kao što je već rečeno, koriste na primer u telekomunikaciji.
Jonizujuće zračenje je, u zavisnosti od tipa, iznad određene doze vrlo štetno po zdravlje, pa i smrtonosno. Stoga se ono u takvim situacijama koristi u kontrolisanim prostorijama sa ograničenim pristupom. U medicini se na primer vrlo male doze koriste za snimanje (rendgen koristi X-zrake), a kontrolisane doze za ubijanje ćelija raka. U industriji je jedna od primena jonizujućeg zračenja i modifikacija određenih materijala (na primer jonsko implantiranje poluprovodnika).
Da li ove mreže mogu da budu prenosioci virusa na bilo koji način?
Ivan: Ne mogu. Ni 5G niti ijedna druga telekomunikaciona mreža. Viruse prenose ljudi i životinje, a ne radio talasi. Što se korona virusa (COVID-19) tiče, on se uspešno širi i u mnogim zemljama gde 5G mreža još nije uvedena.
Tokom poslednje dve sedmice društvene mreže su rešile da se odlučnije obračunaju sa širenjem ovih i sličnih teorija, tako što u saradnji sa fact-checking redakcijama zabranjuju širenje vesti sa neproverenim informacijama i dezinformacijama. Posledica ove saradnje društvenih mreža sa redakcijama za proveru vesti je uklanjanje svih sadržaja za koje se utvrdi da nisu istiniti. Ova odluka rasplamsala je novi krug rasprava, a poklonicima teorija zavere poslužila kao krajnji dokaz njihove ispravnosti. Efekat kontrole sadržaja mora da se sačeka, ali pre njega, ili nevezano za njega, ostaje preporuka svim tehnofobima. U slučaju zaboravljanja osnovnih znanja iz fizike, biologije i nerazumevanja istorije, na internetu je potrebno najpre pogledati kontra-argumente. Istorija ljudskog straha od tehnologija je senka istorije ljudi. Mi, ljudi današnjeg sveta, nećemo imati opravdanje za generacije koje nas nasleđuju, znanje postoji, besplatno je i dostupno svima. Sumnja je uvek poželjna, nauka se zasniva na sumnjama, ali je za sumnju uvek bilo potrebno poznavanje elementarnih činjenica
