Zamislite da živite u gradu u kojem ni jedna lokalna televizija ne emituje signal, postoji par radio stanica i jedan nedeljnik, koji se takođe nalazi u problemima. A sada zamislite da u XXI veku nemate pravo na jednu od glavnih tekovina demokratije – pravo na javno informisanje. To je realnost u gradu na Lepenici koji je četvrti prema veličini u Srbiji. Više od 150 000 Kragujevčana bilo je primorano da se informiše preko beogradskih medija, Interneta ili kablovskih operatera o događajima poput ekspolozije u Tehničko-remontnom zavodu, protestima građana nakon izbora 2017. godine, štrajku radnika Zastave, štrajka radnika Fijata, talačkoj krizi. Pored toga, Kragujevčani su potpuno neobavešteni kako se troši njihov novac, kakve se odluke donose, nema direktnih televizijskih prenosa sednica Skupštine Grada, nema servisnih informacija itd. A sada se setite da je čak knez Miloš Obrenović, za koga se smatra da je vladao autokratski, dozvolio štampanje prvih novina u Srbiji – Novina Serbskih još 1834. godine, baš u Kragujevcu tadašnjoj prestonici. Nepostojanje sredstava javnog informisanja često stvara pometnju i konfuziju među građanima, pa iz tog razloga može se reći da bez informisanih građana nema slobodnih ljudi, a bez njih nema demokratije.
Prema Zakonu o javnom informisanju svaka lokalna samouprava je dužna da učestvuje u sufinansiranju lokalnih medija preko javnih konkursa. Smatram da su javni konkursi za sufinansiranje medija veoma bitni jer pružaju podsticaj medijima, doprinose finansijskim sredstvima, pružaju im izvesnost za rad i izveštavanje. Međutim, iako gradski budžet predviđa i određuje finansijska sredstva za sufinansiranje loklanih medija svojevoljnom odlukom loklanih vlasti u Kragujevcu već tri godine nije raspisan konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja. Na primer, 2015. godine iz gradskog budžeta bilo predviđeno 40 miliona dinara za medije, rebalansom je taj iznos smanjen na 10 miliona, 2016. godine je gradskim budžetom bilo predviđeno čak 80 miliona dinara, a ove godine samo 20 miliona dinara. Navodim iznose da bi se imalo u vidu koliko finansijskog podsticaja je moglo da pomogne opstanak medija u Kragujevcu, a oni su ipak iskorišćeni za drugu svrhu. Da li gradske vlasti imaju legitimitet da ignorišu pravo na javno informisanje građana i finansijska sredstva iskoriste za drugu namenu? Grad Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji ne poštuje svoju zakonsku obavezu odnosno ne sporovodi konkurse za sufinansiranje medija, a odgovor gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića, sina bivšeg predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, je da „grad prethodnih godina nije finansirao medijske sadržaje zbog nedostatka novca i zbog potrebe definisanja prioriteta, među kojima je smeštaj dece u vrtićima“. Postavlja se pitanje da li je na delu autoritarno ponašanje gradskih vlasti s obzirom da se Zakon o javnom informisanju ne poštuje, i to ne jednu godinu nego tri u nizu. Predstavnici novinarskih udruženja smatraju da „takav odnos prema medijima suprotan je ne samo domaćem zakonodavstvu već i međunarodnim konvencijama i direktivama o slobodi izražavanja i informisanja i medijskom pluralizmu“.
Neraspisivanje javnih konkursa za sufinansiranje lokalnih medija u Kragujevcu jedan je od razloga za stanje na lokalnoj medijskoj sceni. Pre svega, došlo je do gašenja signala Radio Televizije Kragujevac koja je dugi niz godina bila centar informisanja u Šumadiji i Kanala 9 kao prve privatne televizije koja je počela sa emitovanjem još 1993. godine. Prva televizija je neuspešno privatizovana, a druga prodata. Novinari, bilo da su zaposleni na televiziji ili nedeljniku, svoj posao obavljaju volonterski jer im plate kasne. Ali i pored toga što im plate kasne više od 13 meseci postoji volja i želja za radom što su pokazali novinar i snimatelj Radio Televizije Kragujevac koji su prošlog meseca snimili vest posvećenu konferenciji za štampu gradonačelnika koju neće emitovati iz tehničkih razloga. Umesto da u XXI veku novinari obavljaju svoj posao bez straha za egzistenciju, oni svoje plate ne primaju. Smatram da se na taj način budućim novinarima, a sada zainteresovanim srednjoškolcima, kreira negativna slika o novinarskoj profesiji i njihovoj nepotrebnosti u društvu.
Interesantan podatak je da je u procesu privatizacije Radio Televizuju Kragujevac kupio Radoica Milosavljević koji je u toku postupka privatizacije tokom 2015. godine kupio još sedam lokalnih televizija. Radoica Milosavljević je kupio Radio Televiziju Kragujevac za 85 000 evra uz obavezu da u prvih godinu dana uloži još 150 000 evra u modernizaciju opreme, što nije učinio. Od kolikog značaja je Radio Televizija Kragujevac za građane ove lokalne samouprave pokazuje podatak da je za samo tri dana sakupljeno 10 000 potpisa podrške za opstanak najstarije i nekada najuticajnije medijske kuće u Šumadiji. Usled neispunjavanja ugovorenih obaveza pri privatizaciji, a na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije na Grad Kragujevac su preneta osnivačka prava nad Radio Televizijom Kragujevac uz planiranu narednu privatizaciju za šest meseci od koje Grad očekuje da ponovo profitira.
Međutim, treba imati u vidu da je navedenom odlukom prekršen Zakon o javnom informisanju prema kojem je zabranjeno državno vlasništvo nad medijima. Pored toga, navedeni Zakon propisuje da je jedini zakoniti način finansiranje medija novcem iz budžeta kroz javne konkurse o sufinansiranju medijskih sadržaja. Na osnovu problema oko upravljanja Radio Televizijom Kragujevac i o samom neraspisivanju javnih konkursa za sufinansiranje medija u Kragujevcu proteklih godina Zakon o javnom informisanju ne predviđa sankcije za one koji su prekršili odredbe Zakona.
Na kraju postavlja se pitanje šta nam garantuje da će Zakon o javnom informisanju biti poštovan ako ne postoje sankcije za kršenje njegovih članova? Zabrinjavajuće je što ne postoje garancije za poštovanje prava koja proističu iz Zakona o javnom informisanju i to se mora izmeniti uvođenjem sankcija. Iz tog razloga jedno je sigurno da dok se navedeni Zakon ne dopuni članom koji sadrži sankcije za nepoštovanje Zakona i zakasneli javni konkurs za sufinansiranje medija (inače obećavan svake godine kao i ove) ne objavi građani Kragujevca neće imati utisak da žive u demokratskoj i pravnoj državi niti će biti poštovano pravo da budu informisani o gradskim događajima, televizijskim prenosima sednica Skupštine Grada, ili obavešteni kako se troši njihov novac, itd. Takvo stanje u medijima često stvara pometnju i konfuziju među građanima Kragujevca, pa se iz tog razloga može se reći da bez informisanih građana nema slobodnih ljudi, a bez njih nema demokratije.
Autorka։ Nina Milinković
O autorki։ Master politikolog. Ambiciozna, voli da piše, zainteresovana za proučavanje međunarodnih odnosa, istorije, političkog života Srbije i ekoloških problema.
