Nije ništa novo da je trenutno na vlasti paraktično nepromenjena svita iz devedesetih. Doskorašnja retorika je bila da se što veštije zabašuri nacionalistička i autoritarna prošlost. U poslednje vreme razvija se sve otvorenija relativizacija značenja događaja iz bliske prošlosti. Tako ministar odbrane preko pohvala vojsci u NATO bombardovanju opravdava režim u kome je imao veoma bitnu ulogu[1], a predsednik Srbije smatra da je 5. oktobar imao i dobrih i loših strana, ne želeći da ulazi u to ko je prethodno doprineo zatvaranju zemlje![2] Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović žali za uludo protraćenom pozitivnom energijom i izneverenim nadama petooktobarskih promena, u kojima je, kako kaže, i sama učestvovala[3].
Činjenica je da gotovo tri četvrtine trenutnog saziva parlamenta čine partije koje su učestvovale u vlasti devedesetih[4]. Nepromišljeno bi bilo prosto optužiti građane da su kratke pameti ili da su mazohistički nastrojeni. Ono što je omogućilo ovu relativizaciju političkih događanja iz prethodnih 25 godina je nedostatak adekvatne lustracije za političke aktere iz devedesetih. Najveću odgovornost snose partije nekadašnjeg DOS-a. Političari iz perioda Miloševića su se na nekoliko godina pritajili i kada su shvatili da neće morati da snose odgovornost za učinjeno – polako su ponovo stupili na scenu. Nova vlast posle petog oktobra nije napravila jasan otklon od stranaka Miloševićevog režima, već je, samo nekoliko godina kasnije, zarad ostanka na vlasti, praktično revitalizovala Socijalističku Partiju Srbije. To je prvo učinio DSS, a nekoliko godina kasnije i DS, čime je započeta dezideologizacija srpske političke scene. Ona je u međuvremenu toliko ušla u praksu da građani unapred od stranaka i ne očekuju nikakvu ideologiju.
Stranke se odavno ne doživljavaju kao skup ideoloških istomišljenika ili onih koji misle slično, već kao firme, odnosno, sredstva pomoću kojih se ostavruje lična korist i materijalni interes. Slučajevi prelaska iz jedne u drugu partiju (čak i načelno dijametralno suprotnih ideologija) toliko su česti da su postali pravilo, a ne izuzetak. Svi politički akteri su jednako legitimni učesnici i kreatori javnog mnjenja. Kriminal, ultranacionalistička retorika i pozivi na rat mogu da prođu nekažnjeno kad prođe dovoljno vremena. Članovi sadašnje vlade – ako nisu bivši radikali, ili kompromitovani socijalisti[5], onda su bivši pripadnici „demokratskog bloka“[6] ili činovnici u vladama od 2000. do 2012[7]. O Rasimu Ljajiću kao rekorderu po broju dana provedenih na nekoj funkciji ne treba trošiti mnogo reči. Bio je u svim vladama od 2000. na ovamo i uvek će biti tu kada jezičak na vagi treba da prevagne u korist vlasti.
Ono što je srpskoj političkoj sceni potrebno jeste repolitizacija, ali je pitanje da li ima motiva, snage i kapaciteta za takav proces. Vlasti sigurno odgovara status kvo, a u opoziciji se ne nazire želja za jasnim ideološkim pozicioniranjem i delovanjem u skladu sa tim.Zapetljani u strančke interese i sujete, opozicione demokratske partije, i same prepune kompromitovanih političara, konstantno propuštaju prilike da jasnim stavom za repolitizaciju i ponovno uvođenje odgovornosti u politiku, barem donekle konsoliduju demokratiju u Srbiji. A repolitizacija sigurno ne znači prazan kompromis radi rušenja „naprednjaka“ u Beogradu[8]. Princip je isti kod svih opozicionih partija – kad Vučić ode sve će biti bolje. Da se razumemo – eventualni poraz trenutne vlasti u glavnom gradu bi pomogao u raskrinkavanju trulog sistema na državnom nivou i eventualno probudio određeni deo pasiviziranog glasačkog tela, ali šta posle toga?
Saša Janković je u godinama dok je vršio funkciju ombudsmana stekao izvesni kredibilitet kod dobrog dela građana kao čovek koji se zalaže za borbu protiv autoritarnosti vlasti na različitim nivoima. Međutim, njegovi i nastupi ljudi koji ga podržavaju prepuni su opštih fraza o legitimnosti, odgovornosti, „normalnosti“ i pristojnosti,pravima manjina i ugroženih grupa bez konkretnog ekonomskog plana[9].
Pokret „Dosta je bilo“ je čini se najkonkretniji i najkoherentiji u politici za koju se zalažu. Slobodno tržište, smanjivanje poreza i birokratije deluju razumno, ali njihov predsednik dosta gubi na kredibilitetu samim tim što je njihov bio ministar privrede u Dačičevoj vladi gde je glavnu reč vodio Vučić. Reći ili pomisliti da je Radulović mogao da poveruje da vuk sa dlakom menja i ćud je bespredmetno. Ako je on ili njegov tadašnji savetnik, a sada drugi čovek pokreta, mislio da ekonomija i privreda mogu da vode politiku, a ne obrnuto, to u najboljem slučaju govori u prilog njihovoj političkoj neukosti, jer je izlišno govoriti o naivnosti.
O Demokratskoj stranci i strankama nastalim iz nje posle 2005. godine nema puno toga da se kaže. To su uglavnom istrošeni političari poput Dragana Šutanovca, Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića, Zorana Živkovića, Borka Stefanovića, koji su dugo prisutni na sceni i nemaju nikakvu novu ideju, a često ni želju da se trenutno stanje promeni.
Vuk Jeremić, takođe,nije novo lice u politici. Sa formiranjem Narodne stranke[10] pokušava da zauzme pozicije desnog centra na kojima je nekada stajala Demokratska Stranka Srbije. Očigledan je njegov trud da se nametne kao predvodnik opozicije, poput Koštunice nekada. Tu su čak i nekadašnje istaknute članovi i pristalice DSS-a poput Sande Rašković-Ivić i Siniše Kovačevića. Ulogu dramaturga u skupštini polako od radikala preuzimaju Dveri[11]. Potencijalno ujedinjenje opozicije o kome se šuška previše podseća na ujedinjenu opoziciju Srbije 2000. koja je znala protiv koga i čega se bori, ali ne i za šta.
Srbija ima veoma kratku tradiciju građanskog društva i demokratije. Periodi između dva svetska rata, a naročito poslednjih 25 godina obeleženi su raznim vrstama diktatura i testiranja koliko nisko može da se ode u degradaciji krhkih demokratskih institucija. Politička kultura u srpskom društvu nije imala mnogo prilika da se razvije, kultura dijaloga i tolerancije su godinama na minimumu i uglavnom je na nivou da vlast ima pravo da čini šta hoće – samim tim što je vlast. Pored bazične nedemokratičnost koju je na različite načine i u različitoj meri iskazivala svaka vlast, autoritarnost se na srpskoj političkoj sceni ogleda i u tome što se aktuelni političari spram biračkog tela ponašaju po principu – to smo mi – nemamo odgovornost ni potrebu da se trudimo da budemo bolji, jer nemate puno izbora.
Šta god mislili o Belom Preletačeviću i njegovim javnim nastupima, mora mu se odati priznanje da je uz minimalne resurse uspeo da osvoji značajan broj glasova. Njegovi performansi su karikatura i parodija ne samo trenutne vlasti nego i principa ponašanja većine političkih aktera. Stavovi koje Beli parodira iznedrili su i neke dobre stvari. Formira se sve više građanskih pokreta, najčešće lokalnog karaktera, koji ukazuju na probleme, sa kojima se svakodnevno susreću „obični ljudi“. Prepoznajući univerzalnost korupcije, kriminala i samovolje vlasti u lokalnim sredinama, ujedinili su se u Građanski front[12]. Pokret „Ne davimo Beograd“ planira i da učestvuje u predstojećim beogradskim izborima.
I pored svoje heterogenosti ovakve inicijative razvoju demokratije mogu da doprinesu svežim idejama,edukacijom o građanskim pravima i slobodama, potrebi za aktivnim učešćem u politici i skretanjem pažnje na prave probleme građana, s obzirom na to da su se političari poprilično otuđili od realnog života.A sve dok je to tako – na izborima će pobeđivati oni koji najuspešnije ubede Srbe da je za vlast potrebna „čvrsta ruka“.
[1]http://mondo.rs/a1046763/Info/Srbija/Aleksandar-Vulin-Srbija-ponos-devedesete.html
[2]https://www.b92.net/video/vesti.php?yyyy=2017&mm=10&dd=05&nav_id=1310933
[3]http://rs.n1info.com/a332731/Vesti/Vesti/Zorana-Mihajlovic-o-5.-oktobru.html
[4]http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-i-19-ministara-ovo-je-nova-vlada-srbije/svyx0df
[5]http://www.istinomer.rs/akter/254/Goran-Trivan
[6]http://www.istinomer.rs/akter/272/Zorana-Mihajlovic
[7]https://imovinapoliticara.krik.rs/display/profil.php?disp_id=21
[8]http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=358071&title=Teodorovi%C4%87%3A+Opozicija+u+jednoj+koloni+dobija+beogradske+izbore
[9]https://pokretslobodnih.rs/vrednosti-i-ciljevi
[10]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:691916-Jeremic-izabran-za-predsednika-Narodne-stranke
[11]http://rs.n1info.com/a332289/Vesti/Vesti/Obradovic-doneo-kamen-sa-Kosova-u-Skupstinu.html
[12]http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=329583&title=U+Ni%C5%A1u+formiran+Gra%C4%91anski+front+Srbije
Autor: Dušan Tamindžija
O autoru: Diplomirani novinar, zainteresovan za pitanja kulture, politike i ekonomije.
