Od 2012. godine na teritoriji Srbije i Crne Gore dogodilo se 107 ubistava koja imaju najviše odlika mafijaških obračuna. Pravosnažno je rešeno samo 5 slučajeva. Nasuprot tome, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović objavio je u oktobru 2016. rat mafiji nakon ubistva navijača Partizana Aleksandra Stankovića.
Novinari su ranije otkrili da je Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, povezan sa Nenadom Vučkovićem Vučkom koji je bio pripadnik Vojske Srbije, a potom je prebačen u Žandarmeriju. Kada je Stefanoviću tada predočena fotografija na kojoj se vidi kako Stanković i Vučković zagrljeni navijaju, on je rekao da nije zabranjeno navijati.
Nikada nije precizno objašnjeno šta bi rat protiv mafije trebalo da predstavlja, ali je Stefanović najavio da će do Nove godine iz policije biti uklonjeni svi koji su imali veze sa kriminalom.
Nažalost, jedino što je vidljivo su masovne akcije hapšenja na teritoriji cele zemlje u kojima se zapleni manje droge i oružja nego što bi se pronašlo nasumičnim zaustavljanjem ljudi na ulici. Da li su kriminal i korupcija toliko uplivali u sistem da su zapravo postali sistem?
Osim toga, u februaru ove godine međunarodna organizacija „Transparency International“ objavila je dvadeset treću godinu za redom listu na kojoj je meren Indeks percepcije korupcije u 180 zemlja. Srbija je pala na listi u odnosu na prethodnu godinu, a ono što je mereno je koliku svest o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.
Ovakav pad ne čudi ako uzmemo u obzir ishode svih korupcionih i kriminalnih afera koje su otkrivene o samom vrhu vlasti prethodnih godina. Ni jedan visoki funkcioner nije snosio posledice nakon novinarskih otkrića njihovih afera pa samim tim građani i zaborave na sva ta istraživanja.
Otkriveno je, na primer, prethodnih godina da javni funkcioneri masovno imaju lažne doktorske diplome, između ostalog i još uvek aktuelni gradonačelnik, ministar policije, guvernerka Narodne banke… Problem nastaje što nakon takvih otkrića institucije ne deluju.
Za očekivati je da nakon ovakvih navoda nadležni ispitaju njihovu tačnost i potvrde ili demantuju novinarska otkrića. Međutim, umesto da očekuje poziv tužioca koji bi ispitao navode, jedino što nakon objavljivanja priče novinar može da očekuje su napadi, pretnje, pokušaj diskreditacije a nekada čak i apsolutno ignorisanje kako samih aktera priče tako i mejnstrim medija.
Ovo je bio možda i najblaži primer nereagovanјa institucija. Bili smo svedoci nelegalnog rušenja u Savamali ali i nelegalne gradnje kafane na Kopaoniku. Videli smo da neki od funkcionera kupuju 24 apartmana na primorju dok drugima ženina tetka iz Kanade daje pozajmicu za stan. Neki ministri teški su više od 100 miliona dolara, dok predsednik republike poseduje samo jednu garsonjeru.
Zajedničko svim ovim pričama su dve stvari – napadi na novinare i redakcije koji su otkrili malverzacije i nereagovanje institucija. Napadi su uvek drugačiji, samo nereagovanje institucija ostaje isto – prebacivanje odgovornosti sa jedne na drugu dok se ne dođe do zaključka da baš niko nije nadležan za postupanje.
Uprkos tome što je prethodnih godina istraživačko novinarstvo kako u Srbiji tako i u regionu iznedrilo serijal priči o sumnjivim poslovima gradonačelnika Beograda, nadležni kao da su ostali nemi. Od svih institucija jedino Prvo osnovno tužilaštvo proverava neprijavljivanje imovine Agenciji za borbu protiv korupcije, a u Privrednom sudu u Pančevu se vodio postupak u vezi sa zemljištem koje je porodica Mali nelegalno prisvojila. Mali nije smenjen sa funkcije koju obavlja. Štaviše, priča se o tome da ne samo da bi mogao da nakon protеklih lokalnih izbora ponovo bude postavljen na mesto gradonačelnika, već i da bi mogao da dobije i neko od ministarskih mesta pri eventualnoj rekonstrukciji Vlade.
Dakle, iako je Mali sumnjičen za razne malverzacije, izborna lista na kojoj je bio treći kandidat osvojila je veliku većinu u Beogradu. Zašto? Zato što ni jedna institucija nije opovrgla, ali ni potvrdila novinarska otkrića.
Građani su ostali samo sa novinskim istraživanjima „takozvanih istraživačkih novinara“ kako vladajuća većina voli da naziva novinare. Neretko za novinare koriste i definicije kao što je „strani plaćenici“, „izdajnici“, „mrzitelji Srbije“ pa čak i „narkomani“. A jasno je da kada se situacija tako postavi građani i zaborave da zapravo oni plaćaju institucije i funkcionere koji ne rade u njihovom interesu i da novinari nikoga ne mrze.
U situaciji gde mediji objave da je aktuelni ministar u Vladi Agenciji za borbu protiv korupcije objasnio poreklo više od 205.000 evra time da je to pozajmica tetke njegove supruge, ne reaguje tužilaštvo. Reaguju PR službe navedenog ministra koje objavljuju saopštenja kao na pokretnoj traci a u kojima vređaju novinare, praveći od njih mrzitelje sopstvene zemlje.
Kada jedna redakcija otkrije da je ministar „težak“ više od sto miliona dolara i da poseduje brojne ofšor kompanije i sumnjive poslove, jedino što usledi su četiri tužbe ministra.
Dok se novinari na jugu Srbije bore da što objektivnije izveštavaju o radu javnih institucija na lokalu i trošenju budžetskih sredstava i eventualno uoče neke nepravilnosti, jedino koga „češlja“ poreska inspekcija su upravo oni. I tako već godinama.
Razni su oblici pritisaka na medije, ali u poslednje vreme sve veću ulogu represivnog aparata igraju baš javne institucije. Kao da nije dovoljno što ne reaguju na otkrivene probleme, one se čak ne trude ni da spreče buduće.
Neretke su situacije da se novinarima zabranjuje pristup informacijama kako bi se zaštitili kriminalci u redovima vlasti. Javni službenici kao da zaborave da su i oni građani kada izađu iz tih kancelarija i da je i u njihovom interesu da svi poslovi u vezi sa državom budu transparentni.
Agencija za borbu protiv korupcije bila je jedna od ustanova koje su i dalje obavljale svoj posao. U januaru ove godine na čelo Agencije izabran je čovek sa članskom kartom Srpske napredne stranke. Iz ove institucije su saopštili da su oni sadašnjeg direktora pitali da li je član neke političke partije, pošto je to suprotno zakonu i on je rekao da nije. U tom trenutku Agencija proverava SNS zbog sumnjivih donacija za izbore 2014. godine a trenutno vrši i proveru prošlogodišnjih donatora na čijem spisku se nalazi i novi direktor . Vreme će pokazati koliko će nezavisno telo ostati Agencija.
Sve dok građani ne shvate da svako ko ukazuje na probleme u sistemu nije neprijatelj države već njen najveći prijatelj, situacija neće biti puno drugačija.
Autorka: Jelena Radivojević
O autorki: Jelena je student novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U međuvremenu je bila šanker, aktivista i još svašta nešto, a od januara 2017. se skrasila kao novinarka u KRIK-u. Bitna su joj pitanja pomirenja u regionu, rodne ravnopravnosti i ekološke svesti.
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Friedrich Naumann za slobodu. Tekst je isključivo stav autora i ne odražava stavove fondacije Friedrich Naumann za slobodu.
