Analiza savremenog modela autoritarnog populizma kroz narativ Velikog inkvizitora Fjodora Dostojevskog
Kao akteri aktuelnih političkih zbivanja, svedoci smo izvesnog političkog paradoksa. Naime, živimo u vremenu u kome nikada nije bilo lakše proveriti tačnost dolaznih informacija. Svaki građanin koji poseduje mobilni telefon može u svakom trenutku, u rasponu od nekoliko sekundi, proveriti tačnost informacija koje do njega dopiru.
I pored toga, na globalnoj političkoj sceni je već neko vreme prisutan izvestan trend da najveću političku podršku dobijaju upravo oni političari koji pri skoro svakom svom obraćanju izreknu niz netačnih, lako proverljivih informacija. Da paradoks bude još veći, savremene autoritarne političke figure koje su po prirodi stvari antipodi slobode pojedinca bivaju birani upravo od onih kojima je sloboda ultimativni ideal.
„Veliki inkvizitor”, kao jedno od poglavlja romana “Braća Karamazovi” Fjodora Dostojevskog, bavi se problematikom ljudske slobode. Savremeni demokratski sistemi čiji je suštinski i neodvojivi element sloboda pojedinca, su, kao takvi, uspeli da iznedre neke od najvećih autoritarno-populističkih figura koje je Zapadni svet video još od vremena Drugog svetskog rata.
U ovom eseju pokušaćemo da kroz narativ Velikog inkvizitora analiziramo i donekle objasnimo trend ekspanzije autoritarno-populističkih režima u Evropi i svetu.
Poglavlje „Veliki inkvizitor“ se sastoji od priče koju jedan od glavnih likova romana, Ivan Karamazov, prepričava svom bratu Aljoši. Radnja priče se odvija u šesnaestom veku u Seviliji u periodu Inkvizicije, gde se Isus ponovo vraća na Zemlju.
Pri svom dolasku, Isusa narod odmah prepoznaje i kliče mu, sve do trenutka kada nailazi Veliki inkvizitor koji naređuje da se Isus uhapsi. Veliki inkvizitor zatim posećuje Isusa u njegovoj ćeliji. Kroz monolog Velikog inkvizitora koji sledi, Ivan Karamazov metaforički opisuje Aljoši svoje viđenje ljudske priroda i ljudske slobode.
Jedna od osnovnih pretpostavki svake funkcionalne demokratije je slobodan i informisan pojedinac, koji na osnovu sopstevnih, slobodno formiranih ubeđenja donosi odluke. Da bi pojedinac mogao da bira, potrebno je da pre svega formira sopstveno ubeđenje odnosno politički stav o određenoj politici. Ispravno formiranje ubeđenja podrazumeva podrobnu analizu dolaznih
informacija i ulaganje izvesnog truda da bi pojedinac bio podoban da na kraju donese savesnu odluku.
Ovako postavljen koncept koji stavlja akcenat na slobodi pojedinca, istovremeno podrazumeva i njegovu odgovornost za odluke koje donosi. Jer, ukoliko je neko slobodan da sam donese neku odluku, odgovoran je i za posledice koje proizlaze iz takve odluke jer je upravo takvu odluku i sam odabrao.
Čovečanstvo je dugo sanjalo o slobodi. Još od francuske buržoaske revolucije sloboda se smatra jednim od najvećih ideala kojem čovečanstvo treba da stremi. Danas, kada smo konačno uspeli da izgradimo svet u kome nikada pre pojedinac nije imao toliko prostora i mogućnosti da bude slobodan nego što upravo sada jeste, dolazimo do istorijski apsurdne situacije da se upravo taj najveći ideal masovno odbacuje kao nešto najnepoželjnije.
Osvrtom na aktuelne političke prilike zapadnih zemalja primećujemo sve veću popularnost autoritarno-populističkih figura koje su po svojoj priprodi sušta suprotnost pojma slobode. Političku podršku ovim figurama daju upravo slobodni pojedinci koji na ovaj način beže od sopstvene slobode i predaju je u ruke spoljašnjem autoritetu.
O ovome Veliki inkvizitor kaže sledeće: „Čovek nema mučnije brige nego da nađe onoga kome bi što pre mogao predati taj dar slobode s kojim se to nesrećno biće rađa. Ali slobodom ljudskom ovlađuje samo onaj ko umiri njihovu savest.“1
Dostojevski ističe kako je sloboda dar koji je prevelik i pretežak za jedno krhko, slabo i poročno biće kao što je čovek i kako čovek nije u stanju da se podnese težinu koju ona nosi.
Zabrinjavajuća činjenica je ta da ovde ne govorimo o dve ili tri zemlje koje su pukim spletom okolnosti ili kombinacijom nekih političkih ili socioloških faktora upale u nekakvu demokratsku krizu pa im se desio Orban, Vučić, Tramp ili neko drugi. Ovde se zapravo radi o globalnom trendu i o rađanju jednog novog političkog monstruma.
Da ovde nije reč o sociološkim, ekonomskim, političkim ili drugim spoljašnjim faktorima, dokazuje nam činjenica da se ovaj autoritarno-populistički trend javlja u društvima koja su sasvim drugačija jedno od drugog i koja nemaju previše dodirnih tačaka.
Ukoliko se pak ne radi o spoljašnjim faktorima, onda bi dobro bilo potražiti uzrok ovih tendencijama u unutrašnjim faktorima, odnosno u samoj ljudskoj prirodi, s obzirom na to da se ovaj trend već ubrzano širi u društvima sa dijametralno različitim ekonomskim i političkim okvirima.
Dostojevski je napisao Velikog inkvizitora pre oko 140 godina a aktuelnost njegovih reči danas je zastrašujuća. Nikako nije mogao da predvidi u kom smeru će se globalna politika kretati nakon 140 godina i kakve će političke sisteme iznedriti. Naprotiv, on je nenadmašivom preciznošću opisao ljudsku prirodu i time ujedno i objasnio psihološki osnov primamljivosti autoritarnih političkih figure.
Da je danas živ i da može da prisustvuje današnjoj političkoj situaciji, verujem da bi na sve ovo reagovao jednom od svojih legendarnih rečenica iz Velikog inkvizitora: „I ljudi se obradovaše što su ih nanovo poveli kao stado, i što je najzad sa njihovih srca skinut strašni dar (sloboda) koji im je doneo toliko muka.” On bi zasigurno verovao da je su aktuelne političke tendencije normalan povratak ljudi svojoj suštinskoj prirodi i odbacivanju slobode kao najvećeg tereta čoveka.
Fukujama i Dostojevski
Frensis Fukujama je početkom devedesetih godina prošlog veka u svojoj knjizi „The End of History and the Last Man“ postavio svoju tezu o „kraju istorije“, podrazumevajući pod ovim terminom da je postojeći oblik zapadnjačkih liberalnih demokratije ujedno i poslednji stupanj u globalnoj evoluciji politike. S obzirom na skorašnji razvoj događaja na Evropskoj i globalnoj političkoj sceni, možemo sa slobodom reći da je opstanak liberalnih demokratskih sistema doveden u pitanje jer masovnu podršku dobijaju političke figure i pokreti koji su sami po sebi antipod suštinskih vrednosti ovih sistema.
Ovaj moderni tip autoritarnog populizma zapravo predstavlja istorijsku evoluciju autoritarnih metoda, koje su upotrebom tehnološkim sredstava evoluirale do zastrašujućih nivoa. Uz tehnološka dostignuća našeg doba kao sto su internet, društvene mreze, globalizacija, ovi režimi su dobili sredstva kojima nikada nije bilo lakše probuditi ove težnje i previranja.
U ovom kontekstu, Velik inkvizitor govori o fenomenu “potrebe za sveopštim potčinjavanjem” kao najveće ljudske potrebe: “Jer briga tih bednih stvorova ne sastoji se samo u tome da se pronađe ono čemu ću se ja ili neko drugi potčiniti, nego da se nađe nešto takvo da svi poveruju u to da se potčine, neizostavno svi zajedno. Eto, ta potreba za zajedničkim potčinjavanjem i jeste najglavnije mučenje svakoga čoveka lično, kao i celog čovečanstva od početka vekova. Zbog sveopšteg potčinjavanja, ljudi su uništavali jedan drugog mačem. Oni su stvarali bogove i pozivali jedni druge: ,Ostavite svoje bogove pa dođite da se poklonite našima, inače smrt i vama i bogovima vašim!”2
Primamljivost autoritarno-populističkih figura se upravo može objasniti ovim rečima Velikog inkvizitora. Autoritarni populisti upotrebom savremenih tehnoloških potencijala kao što su masovni mediji, društvo mreće i slično upravo i eskploatišu “ljudsku potrebu za sveopštim potčinjavanjem”, kako to naziva Veliki inkvizitor. Iako ovo nije novitet u istorji globalne politike, moramo primetiti da nikada pre nisu postojali ovakvi tehnološki potencijali koji se mogu koristiti u manipulativne svrhe.
Osvrtom na reči Velikog inkvizitora i na aktuelna politčka previranja neophodno je da ozbiljno shvatimo situaciju u kojoj se Evropa trenutna nalazi jer novi talaz populizma preti da u potpunosti promeni političku sliku Evrope i da nas opet dovede u mračna vremena iz vremena Drugog svetskog rata.
Autor: Mirza Ramusović
O autoru: Mirza Ramusović je rođen 29. Novembra 1991. godine u Novom Pazaru, gde je završio osnovnu i srednju školu. Na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu se upisao školske 2010/2011 godine i na istom diplomirao 2014. godine sa prosečnom ocenom 9.53. Za vreme osnovnih studija nagrađivan je više puta od Pravnog fakulteta za postignut odličan uspeh u sticanju znanja. Dva puta je nagrađivan stipendijom za najbolje studente od strane Fonda za mlade talente. Nakon diplomiranja počinje da radi na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru na predmetima Ustavno pravo, Ustavno sudstvo i Ustavna istorija. Za isto vreme upisuje i pohađa master akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na javno-pravnom modulu sa pod-modulom iz Ustavnog prava, koje završava novembra 2015 godine sa prosečnom ocenom 9.50 odbranivši master rad na temu „Zaštita prava na suđenje u razumnom roku u Republici Srbiji“. Od 2015 do 2016 godine radi kao advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji „Tankosić“. U septembru 2016 godine dobija stipendiju za nastavak školovanja od European Inter-University Centre of Human Rights and Democratization i upisuje master studije iz oblasti ljudskih prava gde zatim prvi semestar provodi na Međunarodnom Univerzitetskom Centru u Veneciji a drugi na Univerzitetu u Koimbri i Londonu, gde sprovodi istraživanje i prikuplja građu za pisanje master rada. Master studije završava u septembru 2017 godine odbranivši master rad na temu „An alternative approach to refugee resettlement: assessing the United Kingdom’s Community sponsorship scheme through the prism of the Canadian private sponsorship program.” Učesnik je Svetske konferencije iz bioetike, medicinske etike i medicinskog prava gde je novembra 2018 godine izlagao rad na temu “Assessing the legal position of Living Wills Withing the system of the Council of Europe”. Od juna 2019 godine je član Advokatske komore Srbije.
Literatura
-
Fjodor M. Dostojevski, Braća Karamazovi, online pristup na https://cetvrtagimnazija.edu.rs/wp-content/uploads/2012/04/Dostojevski-Braca- Karamazovi.pdf
1 Fjodor M. Dostojevski, Braća Karamazovi, str. 205. Online pristup na https://cetvrtagimnazija.edu.rs/wp- content/uploads/2012/04/Dostojevski-Braca-Karamazovi.pdf
2 Braća Karamozovi, str. 204.
Ovaj esej je jedan od 3 pobednika konkursa za najbolji studentski esej u okviru projekta Akademija političke filozofije realizovanog u partnerstvu sa Fridrih Naumann Fondacijom za slobodu.
