“Čini mi se da resorni ministar beži od odgovornosti svoje partije i partije koalicionog partnera koje su zajedno na vlasti u velikoj većini lokalnih samouprava, a poslednjih 5 godina zajedno u republičkoj vlasti. Da ne zaboravim, partija (SPS) resornog ministra je bila i “stara vlast”, kako republička tako i u većini lokalnih samouprava. Da takođe ne zaboravim, SPS je od obnove višestranačja 18 godina na vlasti direktno i još 3 godine je podržavala manjinsku prvu Koštuničinu Vladu. Nije da neću biti u pravu ako kažem da je SPS verovatno šampion u stranačkom zapošljavanju i iskorišćavanju javnih preduzeća. Toliko o odgovornosti koju je Ružić spomenuo.”
Populizam i populistička komunikacija jesu najizraženiji u vreme izbornih kampanja, ali često su deo svakodnevnih političkih procesa. Jedan od poslednjih primera jeste i problem na koji je skoro ukazao Fiskalni savet u vezi sa javnim dugovima jedinica lokalne samouprave. Dugovanja lokalnih samouprava kao problem koji je isplivao na površinu ukazuju i na dublje probleme, a to je autoritarna vladavina u Srbiji koja se u ovom primeru manifestuje kroz odsustvo lokalne demokratije i autonomije lokalnih vlasti.
Kako su naveli iz Fiskalnog saveta, gradovi i opštine i njihova lokalna javna preduzeća duguju oko milijardu evra, a uz to kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima – više od 300 miliona, što je ukupno 4% BDP-a i navode da je to velika opasnost i rizik po javne finansije.
Logično je da se postavlja pitanje – ko je odgovoran za ovolika dugovanja lokalnih samouprava? Pre toga, trebalo bi da odgovorimo na pitanje da li su lokalne samouprave autonomne i da li u Srbiji funkcioniše lokalna demokratija? Jedan od indikatora lokalne demokratije je finansijska nezavisnost lokalnih vlasti u odnosu na centralnu. Odnosno, da bismo govorili o lokalnoj demokratiji, nepohodno je da lokalna samouprava ima izvorne prihode koje će joj omogućiti izvesnost i sigurnost. Finansijska samostalnost je jedna od najvažnijih osobina lokalnih vlasti. U Srbiji izvorni prihodi lokalnih samouprava čine tek oko 40% ukupnih prihoda, dok ostatak čine ustupljeni prihodi republičkih vlasti (koji se iz godine u godine smanjuju, a ustupljene nadležnosti i poslovi uvećavaju, a planirana je i promena raspodele poreza na dohodak koji čini oko 20% budžeta JLS, ali je Vlada RS dva puta morala da odustane od te preraspodele) i transferi. Već godinama su transferi dominantno uslovljeni političkim vezama sa republičkom vlašću. Finansijska neizvesnost lokalnih samouprava utiče na to da su one u potpunosti zavisne od centra. Sa druge strane, postavlja se pitanje koliko su lokalni funkcioneri (gradonačelnici i predsednici opština) nezavisni od centra u donošenju odluka? Normativni okvir kaže da su potpuno nezavisni u donošenju odluka i kreiranju lokalnih politika, ali praksa je takva da se o tome teško može govoriti. U okviru u kome se predsednici opština i gradonačelnici biraju posredno u skupštinama, a u njih se biraju odbornici kroz sistem partijskih lista, ostaje snažan uticaj političkih partija na lokalne funkcionere. Takav uticaj, da je evidentno da su lokalni funkcioneri odgovorni isključivo svojim partijama i to pre svega liderima partija, a građanima tek možda u promilima. Primer takvog “uticaja” možemo videti kada je tada premijer Aleksandar Vučić javno, na neprimeren i nedostojan način “kritikovao” rad gradonačelnika Niša i naravno obećao mnogo novca za Niš, a nedavno je i najavljena “čistka” lokalnih funkcionera.Jasno je da republička vlast, upravo preko partija kontroliše i utiče na rad lokalnih samouprava.
Ako na to dodamo i podatak da je SNS nakon poslednjih lokalnih izbora formirala vlast u 146 lokalnih samouprava, a u Vojvodini u svih 45 lokalnih samouprava (u 41 imaju gradonačelnike ili predsednike opština), onda je jasno da postoji veliki uticaj republičke na lokalne vlasti.
Ostaje pitanje kako lokalni funkcioneri kreiraju budžete i politike, ali je sigurno da moraju da vode računa o partijskim interesima. Zato ne bi trebalo da nas čudi što postoje veliki gubici u javnim preduzećima i višak zaposlenih u lokalnim samoupravama. Siguran sam da je veliki deo dugova koji nastaju u lokalnim samouprava posledica čestih izbornih kampanja, usmeravanje novca u stranačke kase, usluge i radovi koji se obavljaju u kampanjama, korupcija i poslovi po partijskoj liniji. Ono što takođe moramo da znamo, jasno je da ovo ne bi bilo moguće, a da centrale partija ne znaju za to. Štaviše, deluje da one i insistiraju na tome i da su na vrhu piramide zloupotrebe resursa koji se kasnije manifestuje u dugovima, a koje će morati da vraćaju svi građani Srbije, a da se građani u pojedinim lokalnim samoupravama suočavaju sa lošim javnim uslugama.
Vraćamo se na pitanje – ko je odgovoran za dugove lokalnih samouprava? Iz prethodnih redova se može naslutiti da su to centralne vlasti, međutim ovaj tekst nije odbrana lokalnih funkcionera. I oni imaju veliku odgovornost, jer su deo sistema rasipanja javnog novca i resursa u partijske svrhe, ali celokupnim procesom koordiniraju republičke vlasti, odnosno političke partije i njihovi lideri. U prilog tome govori, što nakon objave Fiskalnog saveta, jedino je Saša Paunović koji vodi “opozicioni” Paraćin ukazao na to je ovakav sistem finansiranja pogrešan i da su lokalne samouprave u velikom problemu. Čak ni Radomir Nikolić, čiji je Kragujevac pred bankrotom, ni u jednom momentu nije ukazao na pogrešno finansiranje već je samo priznao da je grad u teškoj situaciji. Gradonačelnici i predsednici opština koji dolaze iz SNS-a, teško da će javno govoriti o problemima u finansiranju i sistemu koordinacije sa republičkom vlašću i teško da će pokušati da se izbore za “pravednije” finansiranje i za građane kojima bi trebalo da budu odgovorni.
Šta u Vladi kažu na dugove lokalnih samouprave? Novi resorni ministar Branko Ružić odgovara populistički, da politika zaista jeste kriva. Pa kaže: “Previše je javnih preduzeća sa nepotrebnim radnim mestima, koja su se koristila za namirivanje partijskih interesa.”Naravno, pokušava da optuži neku prethodnu vlast za stanje u javnim finansijama i nastavlja: “Ja kao levičar, i čovek koji se zalaže za solidarnost, ali i za odgovornost, smatram da bi bilo pogubno da se proglasi bankrot bilo koje lokalne samouprave. Ali, to ne znači da bilo ko ima pravo da ne sprovodi ono što Vlada naloži. Pitanje je kako naći poluge da se sistem uvede u red.” Na kraju dodaje: “Ključno je da se ne ukinu servisi koji su građanima potrebni.”
Da sumiramo Ružićev stav: 1) Neke ranije vlasti su krive za dugove zbog svojih partijskih interesa; 2) Ali se on zalaže za solidarnost i odgovornost i razume šta bi značio bankrot; 3) Ovakva situacija zahteva da Vlada “naređuje”. Oni (“stare vlasti” su krive), a mi smo solidarni i rešićemo problem, ali zahtevamo veći uticaj. Više elemenata populizma i autoritarnosti u samo dve rečenice. Podela društva na korumpiranu elitu (stare vlasti koje su bile neradnici, trošadžije, sve u ličnom i partijskom interesu) i poštene nove vlasti koje vode računa o uslugama za građane i predstavljaju se kao njihov zaštitnik.
Čini mi se da resorni ministar beži od odgovornosti svoje partije i partije koalicionog partnera koje su zajedno na vlasti u velikoj većini lokalnih samouprava, a poslednjih 5 godina zajedno u republičkoj vlasti. Da ne zaboravim, partija (SPS) resornog ministra je bila i “stara vlast”, kako republička tako i u većini lokalnih samouprava. Da takođe ne zaboravim, SPS je od obnove višestranačja 18 godina na vlasti direktno i još 3 godine je podržavala manjinsku prvu Koštuničinu Vladu. Nije da neću biti u pravu ako kažem da je SPS verovatno šampion u stranačkom zapošljavanju i iskorišćavanju javnih preduzeća. Toliko o odgovornosti koju je Ružić spomenuo.
Na kraju će se i za ovaj problem verovatno naći rešenje. Tj, naći će se novac da neke JLS ne bi bankrotirale. Novac svih građana Srbije koji je mogao, da se sa njim savesnije raspolagalo, biti utrošen na mnoge stvari koje čekaju da budu finansirane. Ovako, možda neki lokalni funkcioner plati političku cenu, kako bi se ipak “pokazala” partijska odgovornost, ali je izvesno da će sistem ostati isti. Pritisci republičkih vlasti, uslovljavanje finansiranja i zavisnost lokalnih vlasti od republičke, a na kraju naravno nesavesno trošenje javnog novca uz odobrenje političkih partija i republičke vlasti. Odgovornost ne postoji, a uz malo populističke komunikacije, uvek će se naći neki imaginarni krivci za probleme.
Autor: Boban Stojanović
O autoru: Politikolog. Osnovne i master studije završio je na Fakultetu političkih nauka. Doktorand i saradnik na FPN-u i Centru za demokratiju FPN-a. Osnivač je Grupe za analizu i kreiranje javnih politika. U slobodno vreme je politički komentator.
[/fusion_text][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]
