BLOG Dušan Tamindžija - Priča bez kraja: novi Klinički centar u Nišu

Projekat izgradnje četiri velika Klinička centra u najvećim gradovima Srbije jedan je od tačaka oslonca u predizbornim obećanjima vladajuće garniture. Svojevremeno je najavljivan kao „najveći medicinski projekat u Evropi“ sa „spektakularno povoljnim kreditnim uslovima“.[1] Za realizaciju ovog projekta ukupne vrednosti preko 400 miliona evra[2] podignut je kredit od Evropske investicione banke od 200 miliona evra i on podrazumeva modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju na Kliničkim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Prema aneksima ugovora, rok za završetak radova je kraj 2019, a izgradnja je za sada počela samo u Nišu. Početak radova na objektima u ostalim gradovima planiran je za tekuću godinu.

Priču započetu još 2003, kada su urađene prve studije o izvodljivosti, „konkretizovala“ je, što se tiče Niša, Dačićeva ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović 2013, potpisivanjem ugovora sa italijanskom građevinskom kompanijom „Inso“. Projekat vredan oko 32 miliona evra uključivao je rekonstrukciju 22 hiljade kvadratnih metara započetih još krajem osamdesetih u SFRJ i izgradnju novih 26 hiljada kvadrata u kome bi oko 2 miliona ljudi u jugoistočnoj Srbiji trebalo da dobije bolje uslove za lečenje. Kamen temeljac položen je krajem oktobra 2013. godine, a rok za zavšetak radova bio je 32 meseca. Od isteka prvog roka prošlo je više od godinu dana, a radovi još nisu gotovi. Zgrada spolja blista, čak su i travnjaci postavljeni i uređeni, ali unutra, ipak, nije sve tako bajno.

Spolja gladac, a unutra tender

Ugovor o nabavci opreme, koji je potpisan 7. aprila tekuće godine sa kineskom kompanijom „China sinopharm international corporation“, vredan je oko 2 milijarde dinara. Cela procedura oko ugovora i tendera je, najblaže rečeno, sporna. Prvo je na zahtev firme „Medicom“ Republička komisija za zaštitu prava ponuđača poništila tender, jer je pisan tako da se njime ograničava konkurentnost ponuđača[3]. Naime, Ministarstvo zdravlja zahtevalo je da kompletnu opremu, koja uključuje sve, od bolničkih kreveta do sofisticirane medicinske aparature i celih hirurških sala, isporuči jedna firma. Budući da nijedna firma iz Srbije ne poseduje sve dozvole Ministarstva za uvoz, nabavku i skladištenje svih klasa medicinske opreme obuhvaćene predmetom javne nabavke, ovaj tender predstavlja značajno ograničenje za domaće firme. Zakon, inače, preporučuje da se raznorodne stvari naručuju parcijalno, dakle od različitih firmi, kako bi se smanjila mogućnost korupcije[4]. Komisija je, ipak, odbila da poništi i sam ugovor, navodeći da „nije ispunjen nijedan od zakonskih uslova za poništenje tendera“[5]. To praktično znači da je ugovor potpisan na osnovu nezakonito sprovedenog tendera ipak validan.

U tom trenutku deo opreme je već bio isporučen i ugrađen, a Ministarstvo zdravlja je negiralo informacije o poništenom tenderu tvrdeći da firma „Medicom“ nije ni bila ponuđač i da je žalbu uložila „pre nekoliko dana“[6]. Pokazalo se da su tvrdnje koje dolaze iz Ministarstva netačne, jer se u dokumentima Komisije vidi da je prigovor na uslove tendera upućen još početkom godine[7]. Uprkos žalbi i prigovoru, ministar zdravlja Zlatibor Lončar potpisao je zahtev da se nastavi sa nabavkom, „zbog interesa Republike Srbije“[8]. Inače, Zakon ostavlja mogućnost da organ uprave ili javno preduzeće podnese zahtev za nastavak sprovođenja ugovora ukoliko se proceni da bi njegovo stopiranje prouzrokovalo značajne teškoće u radu naručioca. Komisija je zahtev usvojila, uz napomenu da naručilac, tj. Ministarstvo zdravlja, snosi materijalnu odgovornost u slučaju da Komisija na kraju potpuno ili delimično poništi nabavku.

U međuvremenu se ispostavilo da je tender poništen iz sasvim drugih razloga – jer nije bio u planu javnih nabavki za 2016. godinu što je po Zakonu obavezno[9]. Nabavka je sprovedena na brzinu, sredstvima iz budžeta za 2017, čime je praktično zaobiđena procedura Zakona o javnim nabavkama. Postavlja se pitanje kako i zašto je ministarstvo „zaboravilo“ na nešto što je proglašavano javnim nacionalnim interesom svih prethodnih godina.

Naknadno je Republička komisija za zaštitu prava ponuđača usvojila žalbu o firmama „Odelga med“ iz Austrije i „Monpet“ iz Srbije koje su zajedno učestvovale na tenderu. Ministarstvo zdravlja obavezno je da pomenutim kompanijama na ime takse isplati 12 i po hiljada evra i još 200 hiljada dinara na ime troškova pravnog zastupnika[10]. Ovom odlukom je još jednom potvrđeno da je tender za nabavku opreme nezakonit ali, bar za sada, ugovor sa kineskom kompanijom i dalje ostaje validan. Poreski obveznici u Srbiji, dakle, već plaćaju proceduralne propuste Ministarstva zdravlja, a da za to niko ne odgovara. Međutim, to nije sve. Zbog kašnjenja u izvođenju radova vlada Srbije je formirala radnu grupu koja bi trebalo da ubrza proces izgradnje. Jedno od opravdanja za kašnjenje izneo je i sadašnji predsednik kada je rekao da je mogući uzrok to što on nije dozvolio da se pravi aneks ugovora kojim bi troškovi izgradnje bili naknadno povećani. On je tom prilikom i objasnio kako se u zemlji Srbiji nameštaju tenderi[11]. Ipak, ovu tvrdnju je demantovao direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević, otkrivajući da aneks ugovora ipak postoji, što je i potvrđeno[12]. On je dodao i da se izgradnja nove zgrade Kliničkog centra „ne sprovodi po zakonima Republike Srbije“,prema kojima je dozvoljeno novčano odstupanje +/- 5 % od cene ugovora, već po evropskim zakonima po kojima variranje cene može da ide i do 50 %[13]. To znači da ukupna cena izgradnje može da ide i do celih 48 miliona evra. U svakom medijski slobodnom društvu sadašnji predsednik bi bio pozvan na odgovornost zbog svoje populističke laži, a Ministarstvo bi polagalo račune o tome koliki su stvarni ukupni troškovi. U Srbiji se spinovanje u vezi sa celim slučajem nastavlja povremenim paušalnim medijskim izjavama, bez stvarnog delovanja nadležnih državnih institucija.

Vučić je tokom jula više puta ponovio da su u toku pregovori između predstavnika Vlade i kompanije „Inso“. Srpska Vlada traži naplatu penala, a italijanska firma odštetni zahtev. Gde se stalo u tom procesu, javnost ni sada ne zna[14]. Klinički centar bi, da je završen na vreme, počeo sa radom, i ne postoji nijedan pravni razlog odlaganja kazne za glavne izvođače radova. Na sajtu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima nema ni slova o pomenutoj radnoj grupi, iako je ona navodno formirana pre četiri meseca. Na sastanku u Nišu nije bilo reči o kaznama, ali je radna grupa na čelu sa Markom Blagojevićem „dobila uveravanja“ da će Klinički Centar u Nišu biti završen do kraja godine.[15]

Na logično pitanje da li je buka koja se podigla oko kašnjenja završetka radova zapravo paravan za greške i „muljanje“ u vezi sa nabavkom opreme, javnost još nije dobila odgovor. Za nezakonito raspisan tender, po svemu sudeći, niko neće odgovarati. Kao odbranu od različitih pitanja vezanih za problematičnu nabavku opreme, naprednjačka vlast je, po ko zna koji put, odabrala ignorisanje pitanja, veličanje do sada urađenog[16] i isticanje uticaja najmoćnijeg čoveka u Srbiji.[17]Greške vlasti platiće građani, a umesto da se potrudi da pokrene lanac odgovornosti, sadašnji predsednik Srbije poreskim obveznicima autoritarno poručuje da treba njemu da zahvale što će do kraja godine uopšte da dobiju novi Klinički centar u Nišu[18]. Tu je i poznati scenario sa stručnjacima koji uveravaju da će proces ipak biti završen do kraja godine i objašnjavaju da će izgradnja „možda“ koštati malo više.

[1]http://www.vreme.com/cms/view.php?id=603905

[2]http://www.politika.rs/sr/clanak/384775/Sa-EIB-potpisan-ugovor-o-rekonstrukciji-4-klinicka-centra

[3]https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Ponisten-tender-za-vec-ugradjenu-opremu-novog-klinickog-centra-u-Nisu.sr.html

[4]http://www.croso.gov.rs/storage/files/propisi/Zakon_o_javnim_nabavkama.pdf Član 49 stav 3

[5]https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Tender-za-Klinicki-centar-ponisten-ali-ugovor-ostaje.sr.html

[6]http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=12712

[7]https://insajder.net/sr/sajt/tema/4831/Klini%C4%8Dki-centar-Ni%C5%A1-Sporna-izgradnja-objekta-ali-i-nabavka-opreme.htm

[8]https://insajder.net/sr/sajt/tema/4817/Realizaciju-%E2%80%9Espornog-tendera%E2%80%9C-za-opremanje-KC-Ni%C5%A1-potpisao-ministar-Lon%C4%8Dar.htm

[9]https://insajder.net/sr/sajt/tema/5039/

[10]https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Jos-jedan-ponudjac-osporio-tender-za-opremu-KC-Nis-zahteva-ponistenje-ugovora.sr.html

[11]http://www.politika.rs/sr/clanak/381202/Vucic-KC-Nis-kasni-zbog-namestenih-tendera

[12]http://www.pravni-skener.org/sr/vesti/projekat-rekonstrukcija-cetiri-klinicka-centra-u-srbiji-vredan-430-miliona-evra-plivanje-u-nepravilnostima-javne-nabavke-za-klinicki-centar-nis/