Sadašnji predsednik je do dolaska na vlast kritikovao vladu Demokratske stranke i SPS-a što daje previsoke subvencije i time šteti državi. Međutim po dolasku na vlast, ne samo da je nastavio politiku subvencionisanja stranih investitora po svaku cenu, već je njegova vlada 2015. omogućila promene u Zakonu o budžetskom sistemu kojim se dozvoljava da država preuzme dodatne obaveze bez obzira na budžetska ograničenja. Država, dakle, može potpisati neodređen broj ugovora, tako da se teret isplate subvencija može prebaciti na naredne godine. Takođe, uredbom o dodeli državne pomoći iz 2014. država je postala investitor koji najčešće nema nikakvog učešća u poslovanju i odlučivanju. Ovom uredbom je omogućena i značajno veća finansijska pomoć investitorima koja se u zavisnosti od veličine projekta kreće od 50 do 70 procenata.To praktično znači da država često obezbeđuje mnogo više sredstava od samog investitora i da je proporcija krajnje proizvoljna, a uglavnom, na štetu države.
Strane investicije su okosnica politika svih vlada od 2006. do danas. Pored najjeftinije radne snage u Evropi, jedna od stvari na kojoj se temelji ovakva ekonomska politika su subvencije. Predstavljaju se kao podstrek privrednom razvoju i otvaranju novih radnih mesta, a kad se malo bolje zagrebe ispod površine velikih cifara i pompeznih statistika, većina građana ima vrlo nejasnu sliku o čemu se zapravo radi. Načelno se uvode nove tehnologije, stare fabrike se modernizuju, a većina stranih investicija bazirana je uglavnom na prostom manuelnom radu. Radna snaga Srbije prinuđena je da ne bira mnogo, dok država izdašno i sve više daruje investitore.
Direktna novčana ulaganja u vidu subvencija nisu i jedina – država ustupa zemljište bez naknade[1], ulaže u infrastrukturu[2] i daje poreske olakšice[3], odnosno često potpuno oslobađa od poreza i doprinosa na nekoliko godina. Zvanične statistike o tačnoj količini potrošenog novca za subvencije ne postoje[4]. Ne postoje ni analize efekata politike subvencionisanja koja je započeta u vreme kad je Mlađan Dinkić bio ministar ekonomije.
U predizbornim kampanjama barata se velikom količinom cifara i statistika[5], podaci se namerno iznose proizvoljno, često i netačno[6], kako bi se zamaglilo pravo stanje. A stanje je takvo da se ne zna ko pije, zna se ko plaća, ali ne i koliko. Prema procenama koje daju „Insajder“ i „Vreme“ samo novčane subvencije u periodu od 2006.–2014. iznose skoro pola milijarde evra za ukupnu vrednost investicija koja varira oko iznosa od 2 milijarde. Na ovo treba dodati i poreske olakšice i ostale pomenute infrastrukturne beneficije. U ovu cifru ne ulazi „Fijat“ koji je već godinama glavna poluga ucenjivanja i zaposlenih radnika i građana Srbije, gde se eventualni odlazak ove firme iz Srbije tumači kao neizbežni kolaps srpske privrede[7].
Jedan od indikatora autoritarnog populizma u društvu je činjenica da vlast za nasumično izricanje neistina ne snosi nikakvu odgovornost, već se čak i ljuti[8] ako ih neki hrabriji novinar slučajno podseti na tako nešto.
Paradigmatičan je primer kineske kompanije „Mei Ta“ čiji je kamen temeljac položen u vreme predizborne kampanje 2016. I tadašnji premijer Vučić i gradonačelnici Beograda i Obrenovca isticali su kako će biti zaposleno blizu 1400 ljudi. U ugovoru koji je potpisan stoji da je kineska firma u obavezi da do 2021. zaposli 770 radnika, i da će uz ulaganje od 60 miliona evra u datom roku dobiti 21 miliona evra novčanih sredstava. Podaci izneti u emisiji „Insajder“ [9]na osnovu ugovora i prateće dokumentacije svedoče o tome da na kraju investicionog ciklusa investitor dobija potpuno besplatnu radnu snagu i skoro 11 miliona evra preko. U Okvirnom sporazumu stoji da će kineska kompanija „uložiti napore“ da u periodu od 2021. do 2026. zaposli dodatnih 600 radnika, pri čemu pomenuta fraza nema nikakvu pravnu težinu, pa samim tim ne povlači nikakve pravne obaveze.
Autoritarnost vlasti prilikom dodele subvencija i ostalih beneficija ogleda se i u odnosu države prema zakonu, tj. izbegavanju zakonske procedure ukoliko vlast proceni da bi mogla imati trenutne političke koristi od tog posla. Slučaj pomenute firme govori o tome kako se za potrebe izborne kampanje građevinska dozvola može dobiti za jedan dan, iako je u planu i izgradnja livnice, dakle posao iz oblasti crne metalurgije koji je,najblaže rečeno, rizičan po lokalne izvore vode sa kojih se snabdevaju građani Obrenovca i neki delovi Beograda[10].Takav projekat bi u svakoj iole odgovornoj državi zahtevao mnogo temeljnu i dužu studiju o izvodljivosti.
Vučićeva izjave da je uveren da će 1400 porodica u Obrenovcu moći lepo da živi je najblaže rečeno cinična. Kao da nisu dovoljne spekulacije o broju zaposlenih ljudi, nego se građanima poručuje da je plata od 200 i kusur evra sasvim dovoljna za „lep život“ (po zakonu – investitori su u obavezi da radnicima isplaćuju 120% od minimalne cene rada)
Famozni projekat „Beograd na vodi“, o kome se, sem u hvalospevima tadašnjeg premijera i gradonačelnika Beograda, malo šta moglo saznati, najavljivan je kao ulaganje od 3,1 milijardi evra[11]. Prilikom potpisivanja ugovor ispostavilo se da investitor ulaže 20 puta manju sumu, a da je pomenuta cifra ukupna vrednost projekta koji će se realizovati u roku od 30 godina. Pritom investitor daje i kredit od 150 miliona za formiranje zajedničkog preduzeća sa državom, gde se taj kredit partneru vraća sa kamatom[12].
Demagogija na kojoj je baziran sistem vlasti već duže vreme, kulminira u izjavi Vučića u skupštini da je „jednom ili nijednom“ investitoru dato 10 hiljada evra subvencija po radnom mestu. Podaci do kojih je došao „Istinomer“ svedoče o tome da je takvih investitora bilo 7, a da je firma „Tigar Tyres“ dobila čak 60 hiljada evra po radnom mestu[13].
Sadašnja politika subvencija ne predstavlja trajnija rešenja, već način na koji strani investitori mogu da izvuku što više novca od poreskih obveznika i tako uvećaju svoj ionako veliki profit. Kada država svojim intervencijama podstiče stvaranje takvog ekonomskog ambijenta to znači da ona subvencijama postiže upravo suprotnu stvar od one za koju se načelno zalaže – razvoj tržišta. Državno stvoreni monopoli najočitiji su u tekstilnoj industriji gde jeftini troškovi proizvodnje i obuke radnika (koja je takođe plaća država) utiču na to da se postojeće domaće tekstilne firme gase, jer je udeo radne snage u finalnom proizvodu od 65 do čak 80 posto. Pošto zbog subvencija investitor prve tri godine ništa ne ulaže u radnike, on snižavajući cenu proizvoda za do 50 procenata, uništava celu konkurenciju na tržištu. Po isteku ugovorne obaveze investitor može da napusti zemlju i preseli se u neku od susednih zemalja gde po istom ključu može da dobije nove subvencije.
Po svojim graditeljskim i infrastrukturnim dostignućima Vučić često sebe voli da poredi sa Titom. Na svaki pokušaj kritike negativnih i štetnih efekata subvencija ili nehumanih uslova rada u fabrikama stranih investitora, on se stavlja u svoju autoritarnu paternalističku poziciju,odgovarajući pasivno-agresivnim tonom ljutitog oca koji ne može da razume svoju nezahvalnu decu.[14]
Sadašnji predsednik je do dolaska na vlast kritikovao vladu Demokratske stranke i SPS-a što daje previsoke subvencije i time šteti državi. Međutim po dolasku na vlast, ne samo da je nastavio politiku subvencionisanja stranih investitora po svaku cenu, već je njegova vlada 2015. omogućila promene u Zakonu o budžetskom sistemu kojim se dozvoljava da država preuzme dodatne obaveze bez obzira na budžetska ograničenja. Država, dakle, može potpisati neodređen broj ugovora, tako da se teret isplate subvencija može prebaciti na naredne godine. Takođe, uredbom o dodeli državne pomoći iz 2014. država je postala investitor koji najčešće nema nikakvog učešća u poslovanju i odlučivanju. Ovom uredbom je omogućena i značajno veća finansijska pomoć investitorima koja se u zavisnosti od veličine projekta kreće od 50 do 70 procenata.To praktično znači da država često obezbeđuje mnogo više sredstava od samog investitora i da je proporcija krajnje proizvoljna, a uglavnom, na štetu države.
Da su državne subvencije loš podsticaj za privredu priznaje čak i Privredna komora Srbije[15]. Međutim, Vlada nastavlja da kapom i šakom nagrađuje strane investitore bez obzira na očiglednu finansijsku neisplativost, jer je tema Kosova, i pored trenutne reaktualizacije u kontekstu promene Ustava i poziva na unutrašnji dijalog već odavno passe u izbornim kampanjama. Pošto nacionalistički diskurs više nema efekta, već nekoliko godina primenjuju drugi recept. Samoproklamovani „otac nacije“ će bogato platiti da ti nađe posao, a ti si, ako nećeš da radiš za minimalac, lenčuga i izdajnik!
[1] http://mondo.rs/a871093/Info/Ekonomija/Geoks-u-Vranju-Vucic-otvorio-fabriku.html
[2] http://rs.n1info.com/a114892/Biznis/Dolazak-Lira-u-Novi-Sad.html
[3] Pored toga što je prema podacima do kojih je došao „Istinomer“ kompanija „Tigar Tyres“ dobila ubedljivo najviše subvencija po jednom zaposlenom (60 hiljada evra), ona je uključena i u Slobodnu zonu Pirot , tj oslobođena od bilo kakvih poreza, carina ili taksi http://ras.gov.rs/podrska-investitorima/zasto-srbija/slobodne-zone http://www.blic.rs/vesti/srbija/big-tigar-u-rezimu-pirotske-slobodne-zone/wxkqtz2
[4] http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1429483
[5] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=09&dd=28&nav_id=545286
[6] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=01&dd=13&nav_id=799612 http://www.istinomer.rs/clanak/1423/Zasto-poklanjamo-milione-evra-kineskoj-kompaniji
[7]http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1429483
[8] http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2327315/vucic-mitros-radi-punom-parom-sve-puca-od-rada
[9]https://www.youtube.com/watch?v=8Fn-qn3SEGc
[10]http://www.istinomer.rs/clanak/1908/Izgradnja-fabrike-Mei-Ta-Zivotna-sredina-u-drugom-planu
[11]http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/vucic-al-abar-u-beograd-na-vodi-ulaze-31-milijardu-dolara/2wznz6j
[12]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/1900785/potpisan-ugovor-za-beograd-na-vodi-vredan-35-milijardi-evra.html
[13]http://www.istinomer.rs/ocena/3576/Nismo-davali-10000-evra-po-radnom-mestu
[14]http://www.kurir.rs/vesti/biznis/2391167/vucic-jura-hrani-preko-6000-usta-investitore-necemo-terati-malo-li-je-za-siromasan-kraj
[15]http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonPolitikaPrestrIRazvoj/2015/avgust/Investicije%202015.pdf str.9
Autor: Dušan Tamindžija
O autoru: Diplomirani novinar, zainteresovan za pitanja kulture, politike i ekonomije.
