Nakon jedne „sezone“ učestvovanja u sudskim postupcima u svojstvu novinara koji izveštava sa krupnih slučajeva koji su plod borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije moram se složiti sa sudijom Apelacionog suda Mišom Majićem: bacanje kockica za jamb rezultiralo bi smislenijim i pravednijim sudskim odlukama nego što su ih iznedrila mnoga suđenja. Naravno da to sudija Majić zna mnogo bolje od mene, ja sam manje više samo posmatrač dok on u tome učestvuje svakodnevno.
Slučajevi Šarića i Kosmajca možda najbolje opisuju situaciju u kojoj se nalazi naš pravosudni sistem. Tresla se gora, rodio se miš. Od pompeznih najava državnih zvaničnika do mlakog sudskog postupka.
Optužnice* (iz tri dela se sastoji optužnica) protiv Darka Šarića i još desetak optuženih za pranje novca napisane su, kažu upućeniji od mene, najbolje u Srbiji. Vrlo detaljno i precizno opisani su načini na koje je grupa navodno oprala preko 22 miliona evra novca zarađenog švercom kokaina. Čak i kada neki laik poput mene pročita optužnicu može da razume jako komplikovan sistem pranja para. Pomislio bi čovek biće to lako dokazati.
Postupak traje preko sedam godina, uz jednu promenu sudskog veća nakon čega je suđenje krenuo ispočetka.
Gde je problem ako su dokazi čak i na prvi pogled vrlo jasni?
Presuda ne može biti doneta sve dok se ne dokaže da je Darko Šarić zapravo učestvovao u švercu kokaina. Optužnica za to krivično delo napisana je dosta nespretnije, dokazi su slabiji, a što je najstrašnije, možda budu i oboreni zbog toga što su pribavljeni nelegalno. Osuđujuća presuda Šarićevoj grupi za šverc kokaina doneta je jednom, međutim Apelacioni sud je vratio postupak na početak, kratko objašnjavajući da je takva odluka doneta zbog povreda krivičnog postupka.
Znači ako nije bilo kokaina od kog su se obogatili onda nema ni pranja novca.
A znate čega takođe nema? Zakona o poreklu imovine. No dobro. Kažu biće.
Da ne grešim dušu, prisustvovala sam izricanju presude Darku Šariću. Bio je to treći postupak koji se vodio protiv njega, ovaj put zbog falsifikovanih dokumenata. Do kraja suđenja zastarila su dve od tri tačke optužnice. Šarić je dobio tri meseca zatvora . Presuda nije pravosnažna jer Šarić ima pravo da se žali na ovakvu odluku, što bi dovelo do apsolutnog zastarevanja ovog dela jer treće delo sa optužnice zastareva ovog meseca.
Ali da se ne rasplinjujem. Da se vratimo na ono što prethodi samom sudskom procesu.
Prema aktuelnom zakonu o krivičnom postupku, istragu vodi policija po nalogu tužilaštva. Zvuči odlično, čini rad tužilaštva još nezavisnijim. Međutim ono što sam primetila od kada se intenzivno krećem kroz ove institucije jeste da se samo vrtimo u začaranom krugu.
Sudovi odbacuju loše napisane optužnice ili sude po njima, dok je svima već jasno da će slučaj propasti i krivicu prebacuju na tužilaštvo koje je trebalo da uradi bolji posao pri pisanju optužnice. Iz tužilaštva naravno imaju spreman odgovor : policija nam ne dostavlja potrebne dokaze ili u gorem slučaju, dostavlja nelegalno prikupljene dokaze, zbog kojih na sudu padaju optužbe. Objašnjenja policije obično su loši uslovi rada kao i da su uradili sve što su mogli.
Možda je lakše shvatiti sve na primeru Dragoslava Kosmajca.
Svi se sećamo da je, tada premijer, Aleksandar Vučić najavio hapšenje najvećeg narko bosa sa ovih prostora i označio Dragoslava Kosmajca kao tu osobu. Vučić je tada rekao da je dosta više hapšenja ljudi „sa po gram, gram i po na ’Fristajleru’ a da se ne diraju oni koji ih snabdevaju“. Dobro, to stvarno zvuči razumno. Formiraće se i poseban tim koji će se specijalno baviti samo Kosmajcem. Dobro, ako je čovek toliko veliki kriminalac, možda je to potrebno.
Ali čekajte, upravo ste to najavili u medijima. Zar ne bi taj najveći narko bos već uveliko bežao?
Kosmajac je uhapšen u svojoj kući u pola noći, pet meseci nakon ovih najava. Dakle nije bežao, spavao je tamo gde bi ga prvo tražili. Nisu uspeli pokušaji da bude optužen za šverc narkotika. Vučić je rekao da akcija protiv Kosmajca nije uspela jer nije bilo dovoljno dokaza, ali i jer su mnogi iz policije „radili sa Kosmajcem“. Onda se pokušalo sa optužnicom za utaju poreza. To je sigurna karta, mislili su. Nije bila. Utvrdilo se na sudu da je suma koju Kosmajac nije prijavio premala da bi bilo krivično delo, već da se radi samo o finansijskom prekršaju. Nelogično mi je da to nije znao tužilac koji je sastavljao optužnicu, no dobro.
Na kraju, Kosmajca su uspeli da optuže za još nešto. Prema optužnici po kojoj se trenutno sudi u Višem sudu u Beogradu, on je uticao na jednu osobu koja je potom uticala na drugu, a sve da bi se državna zemlja upisala na njegovo ime. Da vas poštedim detalja postupka, Kosmajac je priložio dokaze da sporna zemlja nikada nije ni bila državna. Sud je naložio nezavisno veštačenje koje će utvrditi čija je zemlja, odnosno da li je Kosmajac uopšte i mogao da ošteti državu Srbiju za tih 10 hektara i 95.000 evra zbog kojih mu se sudi.
Dakle ispade da su mu uzeli svu imovinu i sude mu godinama a nemaju ništa protiv njega?
Hoćemo na kraju plaćati odštetu Kosmajcu i Šariću? Koliko će Srbiju i njene građanke i građane koštati spektakularna hapšenja? Da ne počinjemo o tome koliko koštaju dugogodišnja suđenja, koja se odlažu u nedogled.
Onog trenutka kada hapšenja i sudski postupci prestanu da se tretiraju kao politički poeni i na njih počne da se gleda kao na redovan rad policije, tužilaštva i sudstva, možda i dobijemo prave optužnice i smislene presude. Do tada, ostajemo na famoznim najavama i neprikladnim komentarima presuda od strane političara.
Do tada, živećemo sa ministrom policije u čijem je opisu posla da komentariše sve, osim da objasni zašto je policija saznala o rušenju u Savamali manje nego što se već znalo. Do tada, kaljaće se ugled sudije koji Miškoviću vrati pasoš iako je to u tom trenutku jedina ispravna odluka. Imaćemo i dalje masovne akcije u ratu protiv kriminala u kojima se izvrše manje zaplene droge i oružja nego da se nasumično zaustave prolaznici petkom uveče. Do tada, pravičnije odluke će donositi bacanje kockica nego suđenje.
*https://www.krik.rs/optuznica-saric-pranje-novca-mart-2011/
https://www.krik.rs/optuznica-saric-pranje-novca-decembar-2011-slucaj-bratstvo-2/
https://www.krik.rs/optuznica-saric-pranje-novca-avgust-2010/
Autorka: Jelena Radivojević
O autorki: Jelena je student novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U međuvremenu je bila šanker, aktivista i još svašta nešto, a od januara se skrasila kao novinarka u KRIK-u. Bitna su joj pitanja pomirenja u regionu, rodne ravnopravnosti i ekološke svesti.
