U spomen park- šumi Kraljevice, u Zaječaru, nedavno je završeno treće po redu izdanje Outhide festivala. Tokom dva festivalska dana nastupio je veliki broj hip-hop, electro, indie, rock i turbotronik izvođača. Među njima su se našle i ikone domaćeg hip – hopa, Prti Bee Gee. Sa članom ovog sastava, koji već dugi niz godina nosi status kultnog, Nikolom Jelićem a.k.a. Mikri Mausom razgovarali smo o raznim temama- od uticaja filma na njihov rad, lirike, košarke, odnosa sa pripadnicima MUP-a do old school hip – hopa.
U velikom broju vaših pesama, pogotovo u onim sa početka karijere, nalaze se reference na filmove Kventina Tarantina. Na koji način je on uticao na vas?
Kventin Tarantino nije uticao samo na naše reperske reči i naboj da to pričamo, već je on dosta uticao i van tog kruga- na domaće režisere i scenariste. Tarantino je svakako bio jedna od vodećih njuški Holivuda 90-tih godina, mada i posle toga. Ontrenutno završava poslednji film u kome glume Bred Pit i Leonardo Dikaprio, ali to su sad već neke teme. I kako neko ne bi upio uticaj jednog genijalca kao što je Tarantino. Samo bi neupućen, slep i gluv čovek ostao imun na takvu pojavu.
Glavni akteri većine vaših pesama su antiheroji. Zašto su vam oni zanimljiviji od klasičnog herojskog tipa ličnosti?
Zanimljiviji su nam jer su klasični, dosadni, beli heroji postali mainstream. A mainstream je fenomen koji poslednjih 15 godina niti ima notu unikatnosti, niti notu kvaliteta. Mi smo od samog početka bili na pravoj strani, a poslednjih godina se pokazalo da su mainstream likovi truba uzori.
Zašto misliš da se konstantno nameće teza dasu muzičari u obavezi slanja određenih moralnih poruka, odnosno da budu određena vrsta moralnih uzora?
Stvar je u tome da je muzika produkt okoline, a nije okolina produkt muzike, a naša muzika je antipropaganda svega. U našem narodu najbolje prolazi pre svega komedija i tragikomedija. Iskustvo mi govori da su ljudi koji se najviše tripuju na moral i na moralne najveći antimoralisti i sve ono što stvarno niko ne bi poželeo da bude.
Česta uzrečica koju koristite da biste opisali vašu muziku je „stajl beogradski”. Ipak imate svoju publiku praktično u svakom gradu Srbije, Hrvatske i regiona. Da li sebe smatrate beogradskim, srpskim ili ex-Yu bendom?
Mi smo čist ex-Yu bend, jer prvenstveno smo rođeni u toj zemlji, koja za mnoge nije bila predivna, ali meni je ostavila lepa sećanja. Naša muzika je bukvalno za sve ljude koji razumeju naš jezik, jer je mi nikad nismo gledali kroz šovinističku prizmu.Cela rep scena regiona- i srpska, hrvatska, bosanska, crnogorska, makedonska i slovenska, sve je to za nas isto. Svi mi reperi u regionu se družimo i sarađujemo međusobno i glupo je u muzici praviti razgraničenja.
Obzirom da ima mnogo anglicizama i reči iz engleskog jezika u vašim pesmama, da li ste razmišljali da napravite pesmu isključivo na engleskom jeziku? Ili bi to urušilo duh vaše lirike?
Na drugom albumu smo imali nekoliko pesama, ali taj tvrd balkanski akcenat može da prođe samo u krugovima sprdnje i šale. Najbolje je kada se fuzioniše…
Ljubitelji ste košarke. Koji ti je omiljeni NBA igrač i da li smatraš da se košarka bolje igrala 90-tih nego sada?
Volim basket više nego ćaleta. Šalim se, da nije bilo ćaleta ne bih ni igrao košarku. Ja i danas igram košarku i skoro sam imao revijalni meč protiv naših reprezentativaca i kapitena vodećih timova i samim tim sam MVP. To znači da sam ih pobedio, mada moram da napomenem da intenzitet takmičenja nije bio visok. Što se tiče omiljenog igrača to je definitvno Vins Karter. On je neviđeni doktor košarke, genetski sklop prirode, čovek koji još uvek igra i ne namerava da se povuče. Ima 40-tak godina i stremi ka playoff-u. Što se tiče zakucavanja to već nemamo šta da pričamo, on je košarkaš koji je to postavio na neki novi nivo. I to je bila prekretnica što se tiče te veštine i discipline. A da li je košarka bolja ranije? Mislim da ne, jer jednostavno Amerikanci svaki svoj šou biznis i sport gledaju kroz pare. Ne verujem da bi dopustili da nešto bude lošijeg kvaliteta, nego nešto pre 20 godina. I pogotovo poslednjih 10 godinasport uopšte, ne samo NBA je postao gladijatorska veština. Ljudi koji su ekstremno građeni, neverovatno spremni, postali su parametri i reperi za dalje kapiranje uloge sporta.
Možemo reći da ste delom u svojim pesmama apolitični. Međutim, dosta puta u negativnom kontekstu pominjete pripadnike MUP-a.
Sprega između repera i politike je uvek postojala- naravno u smislu prozivanja jer svi znaju da sve potiče od njih, a ne od nas. Sa druge strane, imam dosta prijatelja policajaca koji vole to što radimo i podržavaju nas i govore nam „nemoj slučajno da si prestao da nas prozivaš”.
Kada možemo očekivati album „Romski vijenac ”?
Uff, ne znam, snimio sam par stvari, ali treba još da se radi na tome. U pitanju je vrlo zahtevan projekat, jer ja repujem na glagoljici. Tako da…
Tribe called quest ili The Pharcyde?
Obožavam i jedne i druge, jer smo mi odrasli na njihovoj muzici. The Pharcyde su nam bili uzori, ali moram reći da su Tribe called quest prevagnuli, jer duže traju. Oduševili su me sa poslednjim albumom i spotom za „Space program”. Stvarno sam suzu pustio, jer je to bio jedan neverovatan vizuelni prikaz fantastične ere koja je prošla. Hvala im na svemu što su uradili za hip – hop i za nas i za naše skapiravanje hip- hop kulture kao takve.
Zašto je after uvek u Borči?
Zato što su tamo afteri uvek na nepoznatim lokacijama , čak ni gps nema te lokacije.
Autorka: Vanja Ratković
O autorki: Diplomirani kulturolog. Menadžer za društvene mreže i frilens novinar.
