Više hiljada građana. Dve lokacije. Dva različita događaja. Više različitih motiva, stavova, opravdanja i izgovora. Ovako bi se najkraće mogla opisati sreda 25. aprila leta gospodnjeg 2018, osvanula za građane Niša i drugih gradova.
Najpre, predsednik Srbije je u pratnji više hiljada građana otvorio novoizgrađeni deo fabrike “Leoni” u Nišu, koja je otvorena već u julu prošle godine. Pred okupljenim građanima, predsednik je, između ostalog, pričao o budućnosti niškog aerodroma. Konačnu odluku će, veli predsednik, doneti Skupština grada Niša, dok će država pozdraviti istu ma kakva bila. Kako je rekao, Grad Niš nije u stanju da na svoja “pleća” ponese trošak kakav predstavlja aerodrom, i da bi državi čak i bilo lakše kada ne bi morala da se stara o njemu. Niko od novinara nije pitao zbog čega država toliko insistira da dobije još boljku više, ako to već nije neophodno, kao ni šta to u blizini “Leonija” traže autobusi leskovačkih, zaječarskih i vlasotinačkih tablica, kada je već onih sa niškim bilo sasvim dovoljno.
Popodne istog dana održan je još jedan protest protiv ustupanja niškog aerodroma “Konstantin Veliki” na Trgu kralja Milana u centru Niša. Nekoliko hiljda građana, pre svega Nišlija, okupilo se s idejom da još jednom ukažu niškoj vlasti na pogubne posledice poklanjanja resursa kao što je aerodrom, ali i da apeluju na ostale građane da se uključe u borbu jer se radi o njihovom gradu.
Transparenti sa jakim porukama, bedževi na kojima piše “Ne damo niški aerodrom”, papirni avioni, pištaljke i muzika na razglasu bili su jasan znak da je protest uveliko počeo. “Ne želim da živim u 1984”, “Građanski protest – veći od vlasti, veći od opozicije”, “Ne damo Južne vesti”, “Nevidljivi za RTS”, “Jug nije kolonija”, “Niš je odlučan” i skandiranje na pominjanje članova aktuelne vlasti samo su deo atmosfere sa Trga Kralja Milana.
Okupljenim građanima najpre se obratio član inicijative “Ne damo niški aerodrom” Miloš Bošković, pozvavši sve da glasaju protiv ustupanja aerodroma državi jer će “Zorane Mihajlović i Aleksandri Vučići doći i proći, a oni će nastaviti da žive u Nišu i morati da objasne zašto su poklonili” nešto što je na štetu svih Nišlija i Nišlijki.
Član Udruženog pokreta slobodnih stanara Rastislav Dinić je, komentarišući izjavu Aleksandra Vučića da će odluku o aerodromu doneti niški odbornici, ocenio da su Nišlije dobile prvu malu pobedu.
Njima se pridružila i profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu Tatjana Paunović, koja je pozvala odbornike da glasaju kao građani Niša, a ne partijski poslušnici.
Predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decetralizaciju Mladen Jovanović naveo je 30 argumenata zbog kojih Niš ne bi smeo da ustupi aerodrom državi. Najjači od njih, sudeći po reakcijama Nišlija, jeste onaj da ne žele da daju jeftine letove.
Članovi inicijative Ne da(vi)mo Beograd otišli su u Niš da pruže podršku Nišlijama i na taj način obeleže godišnjicu rušenja u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Kako je za Danas rekao Dobrica Veselinović, važno je da su građanski pokreti širom Srbije povezani, kako bi se glasovi obespravljenih građana što više čuli.
Borko Stefanović, Gordana Čomić, Saša Janković, Zoran Živković i drugi opozicionari takođe su prisustvovali skupu, ali bez stranačkih obeležja, kakvo je inače i raspoloženje Nišlija – što su dokazali transparentom “Građanski protest – veći od vlasti, veći od opozicije”.
Sledeći protest zakazan je za dan održavanja sednice Gradske skupštine posle prvomajskih praznika, na kojoj će biti doneta konačna odluka o sudbini aerodroma, te su organizatori pozvali građane da prisustvuju i tom skupu, koji je, kako su rekli, od ključnog značaja.
Dobar primer za sve odborniuke jeste bivša obornica JS-Ruske stranke Jelena Đorđević, koja se zbog svojih stavova i podrške koju pruža inicijativi “Ne damo niški aerodrom” “posvađala” sa odborničkom grupom Jedinstvena Srbija-Ruska stranka i iz koje je ižašla ili, kroz prizmu nekadašnjih kolega, izbačena, još na samom početku ovih protesta.
“Svoj eventualni glas za predaju niškog aerodroma u svojinu i na upravljanje Republici obrazlažu strahom od gubitka benifita ma koliko oni mali ili veliki bili. Strahom umiruju sopstvenu savest.”
A sve je počelo tako što je viđena na protestima.
“Na protestu ispred zgrade niške Skupštine javno dajem podršku Iniicijativi “Ne damo niški aerodrom. Istog dana koalicioni partneri dobijaju od “skauta” moje slike sa protesta i odmah intervenišu, sugerišu odborničkoj grupi JS-Ruska stranka da zavedu disciplinu u svojim redovima. Slede pritisci u vidu “dobronamernih sugestija”, praćenja i dušebrižničko ukazivanje na sve moguće i nemoguće reperkusije koje će da uslede ako ne odustanem od odluke koja je tih dana svima njima već bila vrlo dobro poznata.
Sledećeg dana kontaktiram medije, puštam putem društvenih mreža svoj prvi Vlog u kojem najavljujem napuštanje dosadašnje odborničke grupe i najavljujem ću dalji društveno-politički rad nastaviti kao nezavisan odbornik. Nakon toga odbornička grupa JS-Ruska stranka izlazi sa svojim saopštenjem u kojem obnaroduju moje “izbacivanje” iz odborničke grupe kao i same stranke JS.”
Za sada još uvek usamljena u svojoj ideji, sudeći po činjenici da niko od njenih kolega nije stavio interes građana ispred svog, ali kaže da veruje da će razum nadvladati strah i partikularne interese, podesećajući pritom da su svi oni izabrani upravo od strane Nišlija, kako bi radili u njihovom interesu.
“Iskreno se nadam da će razum nadvladati bezumlje, savest strah i lokal “central”. Nezvanično mi skoro svi pružaju podršku. Nada ostaje i da će se moje kolege i koleginice u vlasti setiti da smo poslati, da smo izabrani od strane Nišlija da služimo na korist ovog grada, da radimo na gradnji, a ne razgradnji ovog dela Srbije. Volim Beograd i poštujem ga kao glavni grad ali ne želim da se sutra moja deca, i ja sa njima, usled nedostatka infrastrukture i poslova preselimo za Beograd. Želim da ostanemo ovde. Da ovde živimo, privređujemo i proširujemo porodicu. Verujem da možemo o svojoj sudbini i pravcima razvoja da odlučimo upravo mi u Nišu bez direktiva iz Beograda, Jagodine, Novog Sada i sl. Što se aerodroma tiče, uverena sam da struka još uvek nije rekla svoje, s obzirom na to da još uvek nije izašla sa svim relevatnim podacima i odgovorima na pitanje zašto mora da bude u državnoj svojini nasuprot dosadašnjoj situaciji? Ovo je vreme sile. Logika i razum(evanje) se spominju tek onako, u političkim govorima pred izbore. Shodno tome, ne mogu da predvidim sudbinu niškog aerodroma ali garantujem borbu za ostatak istog pod orkiljem Niša. Ja sam svoje rekla – Oni su na potezu.”
Kategorična je Đorđević, a ostaje da vidimo šta će svoje reći građani Niša, a šta obornici – na dan sednice posle prvomajskih praznika.
Autor: Stefan Petrović
O autoru: Student treće godine novinarskog smera na Fakultetu političkih nauka sa interesovanjem za izučavanje međunarodnih odnosa. Autor tekstova u dnevnom listu „Danas“ i na portalima. I kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je počelo. Mišljenja da je od „sigurnog“ partijskog uhlebljenja poželjnije kritičko, slobodno i pluralističko društvo. Interesovanja: unutrašnja politika, spoljna politika, socijalna politika. Neprevaziđene teme: demokratija, tranzicija, egzistencija, izbori, nezadovoljstvo, (ne)poštovanje prava, raskorak između proklamovanog i (ne)učinjenog, sloboda, jednakost, otvorenost društva… Pravi derbi predstavlja drugi krug predsedničkih izbora. Studenti FPN-a najpre se školuju da postanu politikolozi. Političari su nešto drugo. Skoro izrodi…
