Na nedavno završenom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, prikazan je i film nemačkog reditelja Wernera Herzoga „Upoznati Gorbačova“ iz 2018. godine. Reč je zapravo o razgovoru Herzoga i Gorbačova koji je upotpunjen arhivskim snimcima i poznatim lekcijama iz opšte istorije prošlog veka.
Tako, Herzog ne govori eksplicitno da su starci na čelu ruske komunističke partije, a samim tim i Sovjetskog saveza, doprineli postavljanju Gorbačova na vrh, ali gledaoci to dobro vide kroz snimke sahrana Brežnjeva, Andropova i Černjenka. Najmlađi sekretar sovjetske komunističke partije, biće i onaj koji ne samo da će doživeti raspad Sovjetskog Saveza i okončanje Hladnog rata, već će u njemu igrati aktivnu ulogu.
Za Herzoga je susret sa Gorbačovim ličan. Ovaj hrabri i nagrađivani nemački autor, koji pripada širem značajnom krugu nemačkih reditelja, nedavno je napravio online kurs filmske režije. Poruka koju upućuje polaznicima kursa, slična je poruci koju možemo da vidimo u svim njegovim filmovima. Prema Herzogu, za dobar film vam nije neophodna skupocena oprema, specijalni efekti i ogromna ekipa. Dovoljno je vaša odlučnost da ćete snimiti dobar film, za sve ostalo ćete se snaći. Takav pristup filmu, vidimo i u ovom Hercogovom dokumentarcu.
Hercog ne prilazi Gorbačovu kao novinar, ne postoji namera da svog sagovornika sačeka iza ćoška, poluspremnog, sa nezgodnim pitanjima. Hercog otvoreno iskazuje divljenje i ljubav prema Gorbačovu. Uostalom, razgovara sa čovekom koji je doprineo ponovnom ujedinjenju Nemačke, na čemu mu je Hercog, po sopstvenim rečima, zahvalan. On portretira Gorbačova kao iskrenog i autentičnog ruskog provincijalca, čoveka iz naroda, poljoprivrednika koji je stekao široko i kvalitetno obrazovanje na prestižnom Moskovskom univerzitetu i kasnije sebi prokrčio put do vrha komunističke partije SSSR-a. Gorbačov je oduvek bio drugačiji, bio je najava novog vremena.
Iako su istorijski događaji već odigrana predstava, uvek je vredno osvrnuti se na one koji su obeležili celu epohu. Kroz film ispunjen kultnim scenama prošlog veka, poput nastanka i uspona Solidarnosti u Poljskoj, rušenja Berlinskog zida i žičane ograde na Mađarsko-Austrijskoj granici ili susreta Tačer-Regan-Gorbačov, Hercog po sopstvenim rečima javnosti šalje subverzivnu poruku.
Svetskim silama su rukovodili ljudi koji su bili dalekovidi i imali jasnu viziju napredovanja kroz saradnju. Barijere su bile prepreke takvoj slici sveta. Nova HBO mini serija o černobiljskoj katastrofi, a koja je svojim kvalitetom privukla dosta pažnje, podseća nas o kakvom su svetu pregovarali svetski lideri pre 30ak godina, i zbog čega.
Herzog pita Gorbačova šta bi voleo da mu piše na nadgrobnoj ploči. Bez mnogo razmišljanja, Gorbačov odgovara „Probali smo“. Ovaj dokumentarni film prilog je istoriji probanja u svetu, a vešti nemački autor će učiniti da u ovom pokušaju gledaoci osete duboko strahopoštovanje prema hrabrosti jednog čoveka. Ostaje da svako od nas razmisli o sopstvenim mogućnostima u ovom vremenu. Da li ćemo posmatrati istoriju kao nešto što je prošlo, ili ćemo je razumeti i onima koji dolaze ostaviti novu istoriju? Da li ćemo i mi moći da kažemo za sebe da smo makar probali?
Tekst je prvobitno objavljen na portalu Kulturni kišobran.
Autorka: Milena Marić
O autorki: Master sociolog i preduzetnica. Zainteresovana za Balkan i socio-ekonomske odnose na njemu.
