Već duže od decenije, od 2006. ekonomska politika Srbije zasniva se na subvencionisanju raznih privrednih delatnosti. Budžetska sredstva, prikupljena oporezivanjem sopstvenog stanovništva, tako se raspodeljuju tzv. investitorima. Da ova, navodno podsticajna mera, ne daje očekivane rezultate u vidu privrednog razvoja i ekspanzije, vidimo po tome što se životni standard u Srbiji nije drastično poboljšao. Mnogi ekonomisti protive se ovakvoj državnoj intervenciji na tržištu, ne samo u Srbiji, već i na nivou EU. Razgovarali smo o tome sa Kristijanom Nasuleom, profesorom ekonomije iz Bukurešta.
– Razgovaramo sa profesorom Kristijanom Nasuleom, programskim direktorom Institute for Economic Studies-a (IES). Da li biste, za početak, mogli da nam kažete nešto više o IES-u?
– Verujem da bi trebalo da Vam kažem nešto o tome kako sam ja došao u kontak sa IES-om. Bio sam jedan od polaznika IES seminara pre trinaest godina, čini mi se, bilo je to prilično davno. U svakom slučaju, još uvek sam bio na fakultetu kada sam prisustvovao prvom IES-ovom seminaru. Nisu me tada interosovali ni ekonomija, ni javna politika i slične stvari, pa je, na određeni način, taj seminar promenio moj život, jer sam se potom sve više interesovao za javnu politiku, za način na koji organizujemo naša društva, pa sam na kraju završio i kao predavač na Univerzitetu u Bukureštu, pa sam uz sve ostalo razvio i akademsku karijeru. Tako da seminari IES-a imaju veliki potencijal za usmeravanje pažnje ljudi ka onome što bi trebalo da ih interesuje, a što možda leži na „periferiji“ njihovog pogleda, pre nego što dođu u kontakt sa sjajnim profesorima, interesantnim temama i sa zainteresovanim grupama svojih vršnjaka, koji možda ne dele ideje kada se upoznaju, ali se brzo za njih zainteresuju, jer su stvari o kojima raspravljamo na seminarima izazovne, motivišuće, interesantne za mlade ljude koji žele da izgrade sebe i da naprave nešto od sveta u kojem žive.
– Kada smo kod toga, tokom ovog seminara ste govorili o subvencijama u EU. Možda ne znate, što sumnjamo, ali u Srbiji je ekonomska politika bazirana na principu subvencionisanja stranih investitora. Da li bi ste stoga mogli da razradite malo pitanje subvencija?
– Ne verujem da imamo vremena za detaljnu raspravu, pa ću izneti stav ukratko. Kada god zemlja odluči da krene putem subvencija, da subvencioniše neki industrijski sektor, bez obzira na razlog, može to biti stoga što misli da se radi o strateškim investicijama, zbog toga što je mlada industrija, zato što joj je potrebna pomoć, ono što ljudi moraju da shvate jeste da subvencije nisu nešto što se tek tako daje, već taj novac mora imati neko poreklo. Stoga subvencije podrazumevaju da svi u jednoj zemlji plaćaju jednoj maloj grupi sprovođenje određenih ekonomskih aktivnosti, ali još važnije je da razumeju da novac koji se daje u vidu subvencija za neke industrije, jeste novac koji se tehnički predaje krajnjim potrošačima proizvoda te industrije. I dešava se često da subvencionišemo stvari za ljude koji nisu iz naše zemlje, iz EU ili na kraju i iz Evrope. Tehnički subvencionišemo potrošnju ljudi koji nisu odavde. Ukoliko ste dobar čovek i volite da pomognete bližnjem to je super, ali deluje besmisleno činiti tako nešto s obzirom na nacionalističke i populističke argumente evropskih političara koje slušamo u poslednje vreme. Tako da, i ja volim da pomognem siromašnima iz različitih delova sveta, nemam problema sa time da odvojim određeni novac za to, ali, ako ćete da se držite nacionalističke perspektive, onda nemojte da subvencionišete, jer oduzimate novac sopstvenom narodu, da bi dali nekome drugom.
– Možete li nam reći nešto više o političkoj situaciji u Rumuniji, o demokratiji u Rumuniji, jer smo pričali dosta o ekonomiji.
– Važi. Glavna tema u Rumuniji, trenutno, je borba protiv korupcije. Imamo veliki problem sa značajnim brojem političara u Rumuniji, izabranih političara, koji su optuženi, a neki i osuđeni zbog različitih koruptivnih aktivnosti. Tako da verujem da je najvećem broju ljudi iz mog „mehura“, tj. stanovnika Rumunije kojima se okružujem, korupcija najznačajnija opasnost sa kojom se rumunsko društvo suočava u poslednje vreme. Ne dele svi u Rumuniji ovo stanovište, odnosno ima ljudi koji prihvataju ideju da se radi o „lovu na veštice“, kojim rukovodi neki vid „duboke države“, a protiv demokratski izabrane vlasti Rumunije. Ja nisam takvog mišljenja. Verujem da imamo problem sa mnoštvom ljudi koji su trenutno na vlasti, a koji su opravdano okrivljeni za krađu, mito ili kako god da to nazovete. Dakle za zloupotrebu javnih sredstava i javnog poverenja. I verujem da je tekući proces u kojem se rumunsko društvo i politika nalaze veoma važan za razvoj Rumunije kao države, ali i rumunskog društva. Jer kako se sve više ljudi interesuje za to što je ispravno i kako sve više traže od svojih sugrađana da rade ono što je ispravno, veću šansu imamo i kao država i kao društvo da budemo bolji, funkcionalniji, produktivniji. Jer raditi ono što je ispravno, ponašati se etično, jeste preduslov funkcionisanja svakog društva i svake zajednice.
– Da li ste optimista po tom pitanja, bar kada je u pitanju naše okruženje?
– Mislim da smo daleko dogurali, mislim da ne treba da se zaustavimo i budemo zadovoljni sa onime što smo do sada postigli. Verujem da postoji još mnoštvo stvari na kojima treba raditi, što je delom i razlog što sam ovde, što sarađujem sa IES-om i što pokušavam da radim na tome. I mislim da to može biti učinjeno. I pored toga što verujem da postoje ljudi kojima je u interesu da nas vrate u vremena kada su stvari obavljane po drugačijim principima, kada je korupcija bila daleko dominantnija nego danas. Mislim da se, zbog toga što smo zainteresovaniji za društvo u kojem se odvijaju ispravne stvari, nalazimo na putu postizanja boljitka u budućnosti.
