Kada pandemija prođe, a proći će, doći će do istrage čiji će cilj biti da se ustanovi ko je mogao da je zaustavi u ranoj fazi i zašto nije. Ministar inostranih poslova, Dominik Rab (Dominic Raab), je ukazao na to da bi istu trebalo da sprovede Svetska zdravstvena organizacija (SZO): „Naravno, mislim da će nakon stišavanja krize biti pravo vreme da se pokaže da je „pouka izvučena“ [da se sprovede istraga] i siguran sam da će Svetska zdravstvena organizacija stajati na čelu toga.“
Ovo je užasna ideja. SZO je puna dobrih ljudi, vođenih dobrim namerama, ali kao institucija mora da odgovori na veoma ozbiljna pitanja o sopstvenom radu, pre nego što joj poverimo ispitivanje tuđeg.
Tri su pritužbe na račun SZO. Prvo, nije uspela da pripremi svet za izbijanje pandemije, provodeći godine koje su prošle od upozorenja koje smo dobili, u vidu SARS-a i ebole, govoreći više o klimatskim promenama, gojaznosti i duvanu, dok su drugi, uključujući i Wellcome Trust i Gates fondaciju, zapravo uspostavili koaliciju koja treba da radi na inovacijama u pripremama za epidemije, a zemlje poput Singapura i Južne Korejeimplementirale mere za potencijalnu borbu sa izbijanjem epidemija poput SARS-a.
Drugo, po izbijanja virusa u Kini, SZO je umanjivala njegov značaj, tvitujući sve do 14. januara da „preliminarna istraga sprovedena od strane kineskih vlasti nije rezultirala iznalaženjem jasnih dokaza o postojanju transmisije novog #coronavirus sa čoveka na čoveka“, iako je prethodno bila upozorena od strane tajvanskih medicinskih autoriteta, između ostalih, o postojanju čvrstih dokaza o oboljevanju medicinskog osoblja u Vuhanu.
U tom trenutku je kineska vlada već nedeljama znala da se virus širi, verovatno sa čoveka na čoveka, a SZO ju je ipak tada ulagivački hvalila. „Kina zapravo postavlja nove standarde u reakcijama na izbijanje epidemija“, naveo je generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejezus (Tedros Adhanom Ghebreyesus), nekadašnji ministar inostranih poslova Etiopije, države kojom upravlja represivni režim koji je duboko zavisan od Kine. „Kina je zaista uspešna u zaštiti ljudskih života“, ponovio je osnovnu ideju pomoćnik generalnog direktora Brus Ejlvord (Bruce Aylward) 03. marta. Novinarka iz Hong Konga je 29. marta zatražila od Ejlvorda da prokomentariše izuzetno uspešne napore Tajvana u pobedi nad virusom. Ejvord je prvobitno izignorisao pitanje, tvrdeći da ga nije čuo. Kada je novinarka izrazila spremnost da ga ponovi, on je to iznenađujuće odbio, ističući da bi radije prešao na drugo pitanje. Kada je ona nastavila da insistira, veza je misteriozno pukla. Nakon što ga je nanovo nazvala i postavila isto pitanje, on je odgovorio na drugo, govoreći o Kini, umesto o Tajvanu. U pozadini ovoga leži činjenica da je Kina veliki finansijer SZO i da insistira na tome da Tajvan bude isključen iz organizacije, s obzirom da ne priznaje njegovu nezavisnost. Tajvan je zabranio dolaske iz Kine na samom početku pandemije.
Treća pritužba na račun SZO je ta da je i ranije bila neuspešna. Kada je pred kraj 2013. Izbila epidemija ebole u Zapadnoj Africi, koja će naposletku odneti 11.000 života, SZO je, prema sopstvenom priznanju, ometala borbu protiv virusa, opsednuta namerom da ne dozvoli drugima da saznaju šta se dešavalo. Aprila 2014. su Lekari bez granica objavili da je epidemija van kontrole. Istog momenta ih je napao portparol SZO. Drugi su pokušali ponovo da upozore SZO u junu. Tek je u avgustu SZO priznala ozbiljnost situacije.
Kasnije je SZO priznala da je njen „inicijalni odgovor bio spor i nedovoljan, nismo bili dovoljno agresivni u upozoravanju svetske javnosti, naši zdravstveni kapaciteti su bili ograničeni, nismo radili efektivno u koordinaciji sa drugim partnerima, podbacili smo u ukazivanju na rizik“. Sve navedeno je tačno i danas.
U septembru 2014. je na vrhuncu epidemije ebole Margaret Čen (Margaret Chan), tadašnja generalna direktorka, napisala članak u kojem je klimatske promene nazvala „glavnim izazovom 21. veka [koji] ne mogu obuzdati doktori u zaštitnim odelima, pacijenti u izolovanim odeljenjima, niti nada da su vakcine ili lek negde iza horizonta”, implicitno ponovo umanjujući značaj ebole. U oktobru nije prisustvovala konferenciji o eboli, pravdajući se prisustvom konferenciji o duvanu održanoj u Moskvi.
SZO odaje utisak da je spremnija da udeli ukore bogatim zemljama zbog klimatskih promena ili loših navika u ishrani, nego da brine o epidemijama. Ujedno je i opsednuta zvezdama. Tedros i Lejdi Gaga (Lady Gaga) su 2018. napisali zajednički članak za Guardian o samoubistvu. Ove godine je 28. marta Tedros imao vremena da tvituje o tome da je vodio “veoma dobar razgovor sa @ladygaga“. Dodao je: „I srećan rođendan @ladygaga! Izuzetno sam dirnut činjenicom da ovaj period provodiš u iznalaženju načina da pružiš podršku svetu tokom #COVID19. Želim ti sve najbolje! Hvala ti što širiš plemenitost u tako važnom periodu za sve nas! Zajedno!”
Među diplomatama i javnim zdravstvenim ekspertima postoji javna tajna da SZO “nije dorasla zadatku” (kako mi je to preneo jedan od njih), ophrvana politikom i birokratijom. S obzirom na njene ranije neuspehe, kao i na upozorenje koje je predstavljao SARS, njeno rukovodstvo nema nikakvih izgovora za tako čudne i zakasnele reakcije na tekuću krizu.
Autor: Met Ridli (Matt Ridley)
Izvorni tekst je ovde.
