U uslovima kronizma, teren za tržišnu utakmicu je sužen. Ipak, preduzetnički napori u određenim sektorima koji su razvijeni na globalnom nivou, omogućavaju uspeh. Jedan od takvih je IT industrija. Samonikli razvoj IT sektora u Srbiji, iako izuzetak, dobar je pokazatelj mogućnosti razvoja u uslovima deregulacije i bez državne intervencije. Domaće IT kompanije neretko imaju dve adrese, a gotovo bez izuzetka sve se oslanjaju na internacionalno tržište. Razgovarali smo o tome sa Ninoslavom Rupićem iz SpiceFactory.
SpiceFactory je domaći start-up osnovan 2014. Kakvi su bili vaši počeci i kako biste ocenili dosadašnje poslovno iskustvo u Srbiji?
SpiceFactory je osnovan sa ciljem da svojim klijentima pruži vrhunske usluge u oblasti razvoja softverskih proizvoda, od ideje preko produkcije do implementacije i promocije. U razvoju koristimo pristup orijentisan prvenstveno ka korisniku, te jednostavnost korišćenja, kvalitet dizajna i besprekorna funkcionalnost dolaze u prvi plan. Do sada smo radili mahom sa inostranim tržištem, pretežno u SAD, odakle dolazi većina naših klijenata, na projektima iz oblasti IOT, automotive-a, logistike, VR-a, big data itd. Pored agencijskog rada i pomaganja drugim kompanijama u procesu digitalne transformacije, SPFR ima i nekoliko sopstvenih proizvoda: Sava.Events – platforma za event management, Cognito – chatbot za banke i druge finansijske institucije,
Koncept – alat za testiranje prototipa veb i mobilnih aplikacija i vebsajtova, koje prodajemo i servisiramo klijentima širom sveta.
Iskustvo poslovanja u Srbiji je mahom bilo pozitivno, ovde je IT zajednica dinamična, ozbiljna, radi se na najnovijim tehnologijama, a, što je posebno dobar pokazatelj, preduzetničkih priča u našem IT-u je puno i mnoge prolaze odlično.
Kvalitetne konferencije, mitapi i drugi događaji su dobro posećeni, znanje se razmenjuje i glas IT stručnjaka je sve jači, što može imati jako dobre praktične efekte na društvo u celini.
Zahvaljujući industriji čiji ste deo, ne zavisite od srpskog tržišta. Ipak, da li je ta činjenica prednost ili nedostatak? Šta bi, po vašem mišljenju, za domaće start- up kompanije predstavljalo razvijenije domaće tržište?
Startapima je važan nizak nivo regulacija, poreza i pozitivna poslovna klima, što im daje šansu da prebole “dečije bolesti” poslovanja i da se probiju.
Poslovanje sa inostranstvom, mahom SAD, je veoma važan deo funkcionisanja naše IT zajednice, pa tako i SPFR. Tehnologije, metodologije razvoja, pa i ideje i veći deo tržišta se nalaze tamo, iako postoje pozitivni primeri toga i u drugim delovima sveta. Za dobro poslovanje na lokalu važno je veliko i bogato lokalno tržište, što je, pogotovo u svetu visoke tehnologije, kod nas (u regionu), i dalje samo obećanje dobre budućnosti. Efekti globalizacije učinili su svoje i našu pamet i ekpertizu otvorili ka onima od čijih potrošačkih navika u Srbiji može dobro da se živi i pritom stvaraju sjajne vrednosti i proizvodi.
Da li ste deo domaćeg IT klastera?
Do sada nismo videli dobru priliku da svoj doprinos našem tržištu damo i tim putem, ali trudimo se na druge načine 🙂 Miloš Žikić, naš CEO, jedan je od osnivača Heapspace-a, organizacije koja je našem tržištu donela HeapCon konferenciju (do prošle godine pod nazivom VoxxedDays), Tehnološki Doručak, VII Čas i druge događaje usmerene ka promovisanju dobrih preduzetničkih priča, osnaživanju i edukaciji zajednice. Pored aktivnosti u HS, naši zaposleni su redovni predavači na fakultetima i konferencijama i svojim radom konstantno doprinose unapređenju tehnološkog miljea Srbije.
Pre par meseci domaću javnost, a posebno IT sektor, protresla je informacija o subvencijama nemačkom Kontinentalu. Nenad Milanović iz VOICT-a, u intervjuu za Vreme, izrazio je svoje nezadovoljstvo zbog tog poteza. Kakvo je vaše mišljenje? Da li organizovana sektorska reakcija može i treba da reaguje na ovakve poteze i koliko su oni potencijalno štetni za domaće kompanije?
IT sektor je jedan od retkih u Srbiji koji poštuje tržišna pravila koja bi trebalo da važe za sve: ako si dobar u svom poslu i ako proizvodiš nešto što drugi žele da kupe, kompanija će imati novca; ako svoje zaposlene tretiraš na korektan način i pružiš im nešto što druge kompanije ne mogu (i što se ne svodi samo na plate), dobri ljudi će želeti da rade kod tebe. Subvencije kvare balans takve fer utakmice i biraju pobednika u istoj jer im, praktično, poklanjaju novac i daju prednost u uspostavljanju tržišne pozicije, što može naneti dosta štete onima koji tu prednost nemaju.
Sektorska reakcija nije izostala, kao i uvek kada do ovakvih situacija dođe, što je dobar znak osvešćenosti zajednice i njenog uticaja.
Poput mnogih drugih i SpiceFactory ima i svoju adresu u San Francisku. Šta biste, da možete, implementirali ovde?
Ofis u SF nam znači zbog lakoće poslovanja sa američkim klijentima, gde je mnogo lakše stupati u direktne odnose sa njima kao američka kompanija. Lakoća poslovanja i naplaćivanja potraživanja iz inostranstva je na prvom mestu onoga što bismo implementirali, a pozitivan IT ekosistem, duh inovativnosti i kreativnost je nešto što moramo sami da steknemo učenjem jedi od drugih i ugledanjem na najbolje svetske trendove.
Na kakvim projektima trenutno radi SpiceFactory?
Trenutno smo prilično aktivni na unapređivanju naših proizvoda – radimo na dodavanju novih funkcionalnosti, usavršavanu konverzacionih platformi i korisničkog iskustva. Pored toga, razvijamo rešenja iz oblasti VR-a, pre svega interaktivnih 360° plejera, ali i iz Automotive IoT-a. Uskoro počinjemo i projekat za jednu bolnicu koji će automatizovati proces trijaže i praćenja pacijenata, kako za lekare i ostalo osoblje, tako i za rodbinu i prijatelje.
Za kraj, šta je u vašoj niši vrednije – znanje ili ideja?
Znanje je neophodno za realizaciju ideje, dok je ideja neophodna da bi znanje imalo svrhe 🙂
Šalu na stranu, ali povezanost inspiracije i mogućnosti prepoznavanja tržišnih potreba sa sposobnošću da tu inspiraciju dovedemo do proizoda koji ljudi žele da koriste je zaista u suštini onoga što mi kao kompanija želimo da ostvarimo i ponosni smo na dosadašnje rezultate.
