Brzo nam se približava datum u kojem beležimo drugu godinu predsednikovanja Donalda Trampa, čija je pobeda u delu domaćih medija slavljena kao drugi dolazak Hrista. No, iako su prognoze iz ovih krugova prevazilazile i najneverovatniju imaginaciju kreatora naučnofantastičnih filmskih hitova, ipak je bilo opravdano očekivati vidne promene u odnosu na osmogodišnju vlast Baraka Obame. O tome kakav su efekat ove promene imale po ekonomsku stvarnost Sjedinjenih Država, ali i globalni promet, kao i o dubljim problemima i pitanjima od interesa za domaću javnost smo porazgovarali sa Dirdre Mekloski, profesorkom ekonomije, istorije, filozofije i komunikologije na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, poznatom i po svom grandioznom, trotomnom delu o razvoju modernih društava (Buržoaske vrline, Buržoasko dostojanstvo, Buržoaska jednakost).
- Od dolaska na vlast, Donald Tramp se upustio u ekonomske promene. One se mogu pratiti kako na nivou Sjedinjenih Država (u kojima je, između ostalog, došlo do smanjivanja nameta, te, posledično, porasta privredne aktivnosti), tako i na globalnom nivou (gde protekcionizam dobija na zamahu). Krenimo od SAD. Koju biste dijagnozu dali Trampovim ekonomskim politikama?
„Dijagnoza“ je ovde prava reč, kao kada dajete dijagnozu mentalne bolesti. Tramp je tipični narcis kome je emotivno sazrevanje prestalo otprilike kada je imao 10 godina. On vidi ekonomiju kao igru nultog zbira i shvata je u istim kategorijama kao i žalbe njuroškoj komisiji za porez na imovinu. Rezultat je trgovinski rat na svim frontovima. Sa druge strane, njegova politika deregulacije je daleko manje nerazumna, iako se sprovodi nespretno i korumpirano, a slično je i sa refromom poreskog sistema – nespretna, ali ne i u potpunosti glupa. Što se ostatka njegovog predsedničkog angažmana tiče, tragičan je.
- Čini se da je zbog Trampovog trgovinskog rata sa EU, Kinom i Rusijom, globalna trgovina u krizi. U tom kontekstu su značajne i sankcije EU Rusiji, kao i značajna neslaganja u okviru G7. Koji su politički i ekonomski efekti pomenutog?
Efekti još uvek nisu preveliki, pre svega jer niko ne veruje da je Tramp toliko ignorantan i imun na racionalne savete kao što jeste. Ipak, ako njegova impuslivnost stvarno počne da utiče na veći deo američke ekonomije, znatan pad berzama je neminovan. To ne može biti dobro za Evropu. Nadam se da će i on i republikanci koji su uz njega biti kažnjeni na narednim izborima. Ako se to ne desi, očekujte značajnu depresiju u 2019. Sa druge strane, uzevši u obzir dužinu aktuelne ekonomske ekspanzije, neki oblik recesije je neminovan. Pitanje je samo u kojoj meri.
- EU je u kontinuiranom stanju krize, bilo da pričamo o ekonomiji, identitetu, politici, migracijama, pitanju suverenosti individualnih država ili o demografiji. Šta prepoznajete kao najveći problem EU i smatrate li da je ona kadra da ga prevaziđe?
Glavni problem je što se nije zaustavila na Rimskim ugovorima. Slobodna trgovina između nacija je prosto racionalna i po sebi ne izaziva negativne reakcije ni na levici, ni na desnici, a ni kod racionalnih pojedinaca koji se protive metastazi regulacije. Ali Brisel nije mogao da se odupre biroktratskoj inicijativi za stvaranjem Ujedinjenih država Evrope. Kedburjeva čokolada je izgubila status čokolade, a Italija mogućnost da prodaje nepasterizovani sir. Sada svi moraju da proizvode sve prema nemačkim standardima.
- Jedna od glavnih razvojnih šansi koja se pominje u kontekstu Srbije je i ideja o bliskoj saradnji sa zemljama BRIKS-a. Pošto je srpska javnost dobro upoznata sa prosperitetom ovih ekonomija, možete li dati svoju analizu ove grupe, kao i mogućih ograničenja sa kojima će se ona suočiti?
Besmisleno je promovisati bliske odnose za zemljama koje su geografski tako daleko poput Brazila, Indije ili Kine. Jasno je da iza takve inicijative u stvari stoji panslovenska težnja za podčinjavanjem Rusiji i njenom programu deliberalizacije. Nema potrebe da podsećam građane Srbije na istoriju takvih pokušaja. To je put ka fašizmu.
- Vratimo se na pitanje migracije. Sa jedne strane, migranti su viđeni kao pretnja, a sa druge, kao potencijal za demografski stagnirajuću EU. No čini se da postoji konsenzus da je migraciona politika koju promovišu najviđeniji evropski političari neadekvatna. Koji je Vaš stav o migrantskoj krizi u EU?
Imigracija je za domicilno stanovništvo pozitivan fenomen iz skoro svake perspektive, od egzotične hrane, pa do ekonomskog razvoja. Pa ipak, čini se da u Srbiji, kao i u Americi izaziva najrazličitije strahove. Zbog Trampa ljudi veruju da Hispanosi vrše invaziju SAD, a podaci pokazuju da je njihova prosečna imigracija bila negativna nakon ekonomske krize 2008. Zbog Orbana Mađari veruju da muslimani žele da se trajno nasele u Mađarskoj i da nauče mađarski, a ne da im je to samo usputna stanica ka Nemačkoj, a da su Jevreji (40.000 od 10 miliona građana Mađarske zbog istorijskih činjenica koje su nam svima poznate) masivna tajna armija koja samo čeka da nanese zlo Mađarima. Mađarski srednjoškolci veruju da je petina Mađarske populacije jevrejske veroispovesti, a apsurdnost ovog uverenja je najbolji pokazatelj političke zloupotrebe straha od Drugog. Pazite se toga u Srbiji. Verovatno se sećate posledica takve politike pred kraj bivše Jugoslavije.
- Za kraj, interesuje me Vaš stav o afirmativnoj akciji i distributivnoj pravdi. Čini se da ovi fenomeni okupiraju svakodnevnicu i u EU i u SAD, a pošto njihovo sprovođenje podrazumeva jaku državnu intervenciju, kao i rašireno odobravanje takvih politika u narodu, čini se da je sukob između radikalne levice i radikalne desnice za kontrolom nad državnim aparatom neminovan. Kako vidite ove politike i kako se one odnose na budućnost individualne slobode?
Ljudi moraju da shvate da se u savremenom društvu dohodak ne „raspoređuje“ kao u porodici, već se zarađuje u transakcijama od zajedničkog interesa sa strancima. Što su drugačiji od nas, to bolje. Ljudi moraju i da shvate da je oslobađanje ljudi da sami traže posao najbolji način da im se pomogne, bilo to u slučaju siromašnih, Roma, žena ili bilo koje druge društvene grupe. Državno nasilje nema svoje mesto u ekonomiji. To treba da nam bude ideal. U praksi, to znači da imamo dužnost da svakoj inicijativi u čijoj osnovi leži državno nasilje ponudimo slobodno-tržišnu alternativu. Time ćemo ujedno i smanjiti značaj državnog aparata.
Autor: Saša Mirković
O autoru: Master sociolog i demonstrator na odeljenju za sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Višegodišnji društveni aktvista, suosnivač i bivši član izvršnog odbora Studenata za slobodu – Filozofski fakultet. Zainteresovan za međunarodne odnose i sociologiju politike.
